Tada uglavnom bude prekasno. Vrščanka D. S. (36) osetila je nasilje na svojoj koži, ali je za razliku od mnogih žena uspela da preživi i danas o tome otvoreno govori.
"Moglo bi se reći da je moja nesreća počela još od detnjstva. Majka mi je vrlo rano otišla u Italiju kako bi zaradila novac i spasila nas bede. Otac je sa mnom i trojicom braće ostao kod kuće i sam brinuo o nama. Ja sam u porodici nekako uvek bila crna ovca. Otac je poštovao i razumeo samo mušku decu, ja sam bila kuvarica, čistačica… Kada je nakon pet godina mama skupila dovoljno novca da se vrati u Srbiju i nama obezbedi bezbrižno detinjstvo, umrla je u 42 godini od srčanog udara", priseća se D. sa bolnim izrazom lica.
Detinjstvo koje je imala odredilo je u ozbiljnoj meri život kojim je kasnije živela. Bez oslonca u životu i jedine osobe koja je u porodici smatrala živim bićem, morala je da trpi i pomiri se sa stvarima koje joj se nisu sviđale.
"Tata se vrlo brzo oženio, pa smo dobili maćehu. Ona je u našu kuću došla u paketu sa svojom decom, i idejom da su ona bitnija od nas. U isto vreme moja nova porodica započela je „unosni“ biznis. Otvorili su kafanu. S obzirom da su bili od onih ljudi koji očekuju da im novac padne sa neba, došli su na ideju da ja ostavim osnovnu školu i počnem da radim u kafani, dok oni sede kod kuće i broje novac. Pristala sam zato što nisam imala izbora. Imala sam 16 godina kada sam se prvi put zaljubila. U tom čoveku sam videla spas iz pakla u kojem sam živela, a on je kasnije učinio sve da bi mi pokazao kako pravi pakao izgleda", priča D.
Brak u kojem je videla spas doneo joj je nove nevolje. Muž je konstantno varao, a kada je za to saznala, u naručju je već držala tek rođenu ćerku. Smatrala je da mora da nastavi dalje i njoj pruži porodicu kakvu zaslužuje. Pokušavala je 15 godina, ali nije išlo. Nakon razvoda, ćerka je odabrala da ostane kod oca, zato što je finansijski obezbeđen. D. je zbog toga pala u depresiju u kojoj je bila mesecima.
"Onda sam upoznala njega. Osam godina mlađeg momka koji me je izvukao iz depresije i u moj život vratio boje. O njegovoj prošlosti nisam mnogo znala, ali sam čvrsto želela da svoju budućnost podelim sa njim. Doručak u krevetu uz crvenu ružu budio me je svakog jutra sve dok nisam saznala da ima drugu. Onda su me jednog jutra zato što se mešam tamo gde ne treba probudile batine. Zbog modrog oka danima nisam izlazila iz kuće. Htela sam da mu pomognem da prevaziđe svoje probleme i pobedi lošu stranu. Sve dok jednog dana u kupatilu nisam pronašla špric za insulin. Istraživajući na internetu, shvatila sam ko ga i u koje svrhe koristi", otkirva D kojoj glas drhti dok se sećanjem vraća u prve dane svog pakla.
Kada je shvatila da se njen partner drogira, D. je na sve načine pokušala da pobegne iz te veze. On se trudio da je ubedi da drogu više neće uzimati, a ona mu je slepo verovala. Dejstvo narkotika činilo je da prema njoj bude veoma dobar, ali bi, čim mu nestane novac za novu dozu počeo da rasprodaje stvari iz njenog stana. Televizor, ugaona garnitura, kuhinjski sto… Prodati su za samo 700 dinara. Ozbiljniji problemi javljali su se kada nije mogao da pronađe novac za drogu. Tada je postajao neprepoznatljiv i vrlo opasan.
"Jednom nije bilo para za novu dozu. Prevrnuo je sto i počeo da se svađa sa mnom. U sledećem trenutku našla sam se na podu nakon što me je svom snagom šutnuo u stomak. Nakon dugog šutiranja utvrdio je da to nije dovoljno. Iz kupatila je doneo gvozdenu cev i njom me dugo udarao po celom telu. Bila sam okupana krvlju. Bila sam sigurna da će me ubiti. Kada je završio, naterao me je da sredim ceo stan, i tek onda dopustio da se okupam. Kada sam se malo smirila, objasnio mi je da moram da nabavim novac kako se tako nešto ne bi ponovilo", tvrdi D. sa suzama u očima, dok objašnjava kako je tog dana dobila priliku za novi život.
Dva dana kasnije završila je u bolnici zbog povrede pankreasa. Iz straha nikome nije smela da kaže šta se zapravo desilo. Za to vreme stvari iz njene kuće nestajale su brzinom svetlosti. Kada je puštena iz bolnice vratila se u skoro sasvim prazan stan.
"Kada sam se te večeri vratila uzeo mi je sav novac koji sam imala. Znala sam da je kraj, da moram da pobegnem. Slagala sam ga da nam trebaju neke namirnice i da moram do marketa. Telefon sam ostavila kod kuće, ponela sam samo svoj pasoš. Sve lične stvari ostale su mi tamo. Naredna dva dana provela sam kod drugarice, krijući se. Dok me je on tražio po gradu, misleći da sam nestala, ja sam pripremala sve za svoj odlazak. Kada sam uspela da pozajmim dovoljno novca, krenula sam za Nemačku, kod mog brata. Bila sam slobodna i živa. Samo to je bilo važno", ističe D.
Priča koju je podelila ova hrabra Vrščanka samo je jedna od retkih koje imaju srećan kraj. Mnoge žene nisu imale snage da se izbore sa sličnom situacijom zbog čega su platile životom. Zbog toga je veoma važno na vreme utvrditi gde se u vezi završavaju granice ljubavi, a gde počinje borba za preživljavanje.
"Svim ženama koje možda baš sada prolaze kroz pakao koji sam ja doživela poručila bih da nikada ne veruju u to da će nasilje prestati, osim ako ga one same ne zaustave. Kada im se pruži prilika, neka beže i ne okreću da vide koliko su daleko odmakle. Jer, ako se okrenu, srce može da ih prevari i ubedi u nešto što ne postoji, dobrotu u očima njihovih mučitelja", zaključuje optimistično D.
(juznibanat.rs)
