Znala sam verovati da je ljubav kao prekidač za svetlo: Nešto se pomakne.
Preplavi nas neodoljiv osećaj. Pogodi nas kao vreća cigli. Ili kao jaka strela. Kada znamo, znamo. Zar ne?Ne baš. Sada sa svojih 38 godina i nakon neuspelog braka, ne gledam na ljubav više na taj način. Kupidona sam stavila tik uz Deda Mraza i Uskrsnog zeca.
Ljubav je niz izbora. Prvi izbor utemeljen je na mnogim faktorima, uključujući hemiju, načela, logiku, humor, inteligenciju, tip tela, želje/potrebe …
Popis se nastavlja i težina svakog faktora zavisi o pojedincu. Na temelju tih faktora, odaberemo hoćemo li započeti proces voljenja ili ne. Ako odlučimo ući u ovaj proces, mogu se dogoditi trenuci "prekidača za svetlo".
Način na koji nas gleda. Kako nas nasmejava. Način na koji učini da ponovno osećamo kada ne osećamo ništa.Ali, kao i kod leta avionom, postoje turbulencije. Borbe. Neslaganja. Male stvari koje nam smetaju. Njegove čarape. Njena kupovina. Počinjemo se pitati jesmo li napravili pravi izbor.
Nakon što počnemo imati sumnje, moramo napraviti još jedan izbor: nastaviti leteti s tom osobom ili skočiti iz aviona. Ovaj izbor se temelji na hiljadu drugih faktora, opet zavisno o pojedincu i gde je on na svom putu.
Ako se odlučite za skok, strašan slobodan pad će nas učiniti jačim (doneće nam rast) ili nesretnima (depresivnima).
No, pre ili kasnije, mi ćemo se opet naći na aerodromu čekajući da se ukrcamo na drugi avion. Onda ćemo opet iskusiti turbulenciju. Ili možda nema turbulencija. Možda smo u umu promenili naše odredište. Bilo kako bilo, još jedan izbor: leteti ili skakati?
Ljubav je svakodnevno stvaranje izbora, voleti ili ne voleti. To je to. To je tako jednostavno. Nastaviti proces ili ga ne nastaviti. Mi se zaljubljujemo i odljubljujemo. Čak i u odnosima; posebno u odnosima. To ne znači da ne volimo tu osobu. To znači da smo napravili izbor.
Postoji razlika između osećaja ljubavi prema nekome (brinete o osobi) i kada volite nekoga (vaš izbor je voleti tu osobu). Možemo zauvek osećati ljubav prema nekome , ali to ne znači da smo izabrali voleti tu osobu zauvek.
Kada izaberemo voleti – to nije osećaj; to je delovanje.
To je razlog zašto je to tako teško. Od nas se zahteva da nešto učinimo i ne govorim samo o kupovini cveća. To bi moglo podrazumevati da moramo svoje prohteve staviti sa strane. Takođe, kao i hemija, sposobnost za ljubav nije konstanta: promenjiva je. Ona varira, zavisno o tome gde smo u našem životu i s čim se borimo.
Ponekad je lako voleti. Ponekad je vrlo teško. No, na kraju dana, uvek se radi o izboru. Iako ljubav varira, ona se, takođe, produbljuje. To znači da što duže ostanemo na tom letu, više toga ćemo lakše podneti. Naša investicija se isplaćuje. Naši izbori postaju lakši.
Mi ne samo da postajemo jači kao par, već kao i pojedinci, pod pretpostavkom da je proces voljenja zdrav, što znači da se oboje trudimo.
Dakle, kako ćete znati je li to ljubav? To nije pitanje koje treba postaviti. Pitanje je: jeste li se odlučili voleti tu osobu ili ne? Sada. Ne sutra. Danas. Napravite izbor. Da ili ne.
Ako je odgovor da, volite najviše što možete. Volite svim svojim kapacitetom koji imate trenutno u svom životu. Ako je odgovor ne, obećajte mi jednu stvar.
Neka vas pad učini jačim.
(elephantjournal)
