Na svakom koraku, ćošku, u svakoj bogovetnoj ulici u Beogradu možete da naletite bar na jedan kiosk brze hrane, pekaru, nekada su jedna pored druge, i nije čudno što su generacije sve deblje i deblje, a deca nam sve tromija i gojaznija, a lekari apeluju na zdrav način ishrane i aktivnost.
Isto tako nebrojeno mnogo profila na društvenim mrežama propagira zdravu ishranu, neke dijete, ali kada se neko odluči da se zdravo hrani, naiđe na podsmehivanje i šikaniranje. Ovo je ispovest tinejdžera iz Beograda koji je, pošto je počeo da se goji kada je krenuo u osmi razred, odlučio da vodi računa o ishrani, a pre svega da jede uvek u isto vreme, bez obzira na to gde se nalazi.
Da nije jednostavno i lako istrajati potvrđuje i ova borba tinejdžera koji je otvorio dušu za Kurir i iskreno rekao na kakve predrasude nailazi kod vršnjaka i kroz šta sve prolazi.
"Roditeljima je lakše da daju deci pare da užinu kupe u pekari, da jedu picu, hamburger, neki sendvič... Tako su i meni moji davali pa sam se davio u testu, burecima, buhtlama, pici... Iako sam trenirao, počeo sam da se gojim i nimalo mi se to nije dopalo", počeo je svoju ispovest tinjedžer koji sada ima sedamnaest godina a već godinu dana vodi računa o svojoj ishrani.
Malo je istraživao, a budući da je krenuo u medicinsku školu, odlučio je da se pozabavi i ishranom. Do informacija je dolazio na razne načine, imao je dobru komunikaciju sa profesorima, tekta mu je doktor, a dosta je istraživao na internetu. Izbacio je potpuno slatko, uzima med svako jutro kao izvor energije, ali slatko skoro nikako ne jede i uopšte mu ne nedostaje.
"Nekada nisam mogao a da bar jednom nedeljno ne pojedem hrpu palačinaka, sada mi je slatko na poslednjem mestu. Grickalice sam tamanio, i to mi je bilo obavezno pred spavanje", iskren je dečko koji je priznao da mu teže padaju sada dobacivanja i prezrivi i podrugljivi pogledi nego što se odrekao grickalica.
"Jedem uvek u isto vreme. To je najbolje za metabolizam. Ustajem rano, oko šest, svaki dan i sam spremim doručak. Nije mi naporno, već sam se navikao, iako je ispočetka bilo mnogo teško ustati tako rano i spremiti tri obroka. Kada sam prva smena, moram da spremim i užinu i neretko ručak, zavisno od obaveza", priča tinejdžer. "U sedam je doručak. Užina je ko jedanaest, na malom odmoru jedem, nikako za vreme nastave, u učionici. Bilo je u početku veoma čudno. Svi moji idu u pekare, jedu picu, a ja jedem iz svoje plastične činije. Smejali su mi se, zadirkivali, provocirali mašući picu ispred moga nosa. Nije mi smetalo, ja sam njih sažaljevao", nije bilo lako ovom dečaku da se izbori sa vršnjačkom surovošću.
Međutim, najveći problem mu je bio, kako je rekao, večera. Prema njegovom programu, večera oko sedam-pola osam-osam, a tada je obično napolju sa društvnom ili u bioskopu. Mora krišom da unosi hranu u bioskop, u mraku jede. Njegovi drugovi ga već razumeju, okolina ga čudno gleda.
Vikendom ga često na Zelenom vencu, kada krene da se nađe sa društvom, kada ga vide sa kesom sa hranom u ruci čudno gledaju, vrte glavom, smeju se, upiru prstom.
"Seo sam na klupu, u parku, da jedem pre nego što se nađem sa društvom. Svima je odgovaralo u pola osam da se nađemo, a meni je baš tad večera. Pošto ne mogu da jedem u kafiću, neki ne dozvoljavaju, seo sam u park i počeo da jedem. Bilo mi je strašno slušati komentare: "Vidi ovog kretena", "Da li je ovaj realan", "Koji je ovo paćenik nosi hranu"... Bilo je i gorih, ali ja se ne obazirem. Više nije reč samo o kilogramima, da li imam viška kilograma ili ne, da li sam bucko ili ne... Sad mi je važno da se zdravo hranim i unosim zdrave proteine, masti, ugljene-hidrate i da jedem uvek na vreme. Imam odličnu kilažu, odlično se hranim, zadovoljan sam sa svojim životom, a onaj ko ne razume moj načim ishrane, koji je drugačiji od većine, to nije moj problem. Biće njihov jednog dana, a tada će biti kasno", rekao je ovaj uporan mladić.
Kurir.rs/PDV/Foto Kurir
