TARA JE 2 GODINE ŽIVELA SA DEČKOM, A POSLE RASKIDA MORALA MU JE PLATITI 15.000 €: Advokat otkriva da li i u Srbiji vanbračni partner ima pravo NA PODELU IMOVINE i evo šta se dešava ako vas dečko šutne!

Tara Lič raskid je koštao čak 15.000 evra samo zato što je živela sa svojim dečkom dve godine. Naime, Tara nije bila udata za svog partnera kada je veza počela da im se raspada zbog čega je bila šokirana kada je on nakon raskida zatražio podelu imovine.

Ovako nešto je moguće i u Srbiji - istražili smo kakva sve prava imaju parovi nakon raskida.

Na primer, zakon u Australiji nalaže da partneri koji barem dve godine žive u zajednici moraju da dele imovinu stečenu u vezi, slično kao i parovi u braku tokom razvoda. U Tarinom slučaju sve je bilo mnogo komplikovanije jer su zajedno kupili nekretninu vrednu 200.000 dolara. Narednih šest meseci nakon razvoda provela je skupljajući 15.000 evra za sudske troškove pre nego što su doneli zajedničku odluku o nekretnini.

"Svet se promenio i ne kažem da treba da se pripremate za raskid, ali mislim da svako treba da obezbedi sebe prvo u vezi u slučaju da nešto krene po zlu, na primer, ako neko umre. Da ste od početka znali da vam veza ili brak neće funkcionisati naravno da biste stavili sebe na prvo mesto", napisala je u svojoj objavi na Fejsbuku.

I u Srbiji su vanbračni partneri po zakonskim pravima i obavezama izjednačavaju sa bračnim partnerima.

Zajednička imovina bi trebalo da se podeli posebnim sporazumom, a ako je on nemoguć - onda se inicira tužba. Oko podele imovine važe isti kriterijumi kao i za brak. Ono što se razlikuje jeste da, budući da zajednička imovina može nastati tokom trajanja veze partnera, za brak znamo kada je počela da se stiče - od dana venčanja. Zato oko podele mora da presudi sud koji će utvrdi otkad vi živite zajedno. Pretpostavka je da se imovina deli na pola, ali ako je jedan od partnera zaslužniji za sticanje imovine, onda može tražiti da sud drugačije proceni. Ako se ravnopravna podela ospori, razmatra se koliki je novčani doprinos supružnika uvećanju imovine kroz platu, honorare ili druge oblike zarade, ali se procenjuju i drugi načini doprinosa zajednici.

"Apsolutno! Vanbračna zajednica je u Srbiji izjednačena sa bračnom zajednicom u svim situacijama osim kada je u pitanju nasleđivanje imovine u slučaju smrti partnera. Uopšte nisu retke situacije podele imovine nakon raskida vanbračnih zajednica u srpskim sudovima, a uglavnom se odnose da podelu roditeljskih prava i imovine".

"Ono što je kompleksnije jeste dokazivanje jer pravni saobraćaj u ovoj situaciji je drugačiji, pa se mora dokazivati kada je vanbračna veza počela, kada je počelo sticanje imovine u toj vezi, itd, ali to bivše partnere ne obeshrabruje da pomoć potraže na sudu ukoliko nema sporazumnog raskida", navodi advokat Ivan Simić.

Kurir.rs/Telegraf/foto Printscreen