Zagorka Pantelić iz Dučalovića napunila je 100 godina, a rođendan je proslavila u krugu svoje brojne porodice u Čačku.
"Za dug život uvek moraš da radiš. Radila sam dosta, i poljski i kućni poslovi, sijala, kopala, žela, kosila, plastila, heklala, plela, tkala…Moralo se, jer smo živeli u siromaštvom društvu posle ratova. Dva kilometra voda je bila od kuće. Tako je bilo posle rata u Dučalovićima. Nisam se nikad svađala ni sa kim, nisam nikome prkosila, nekoga mrzela. Volela sam da se svi slažu, mirila sam po selu. Kada neko radi nešto u selu trčim da pomognem, iako me nije zvao", započinje priču Zagorka.
"Držao me rad. Nikad nisam jela puno, nisam volela meso, uglavnom sam jela mlečne proizvode. Takav je moj život bio. Doživela sam 100 godina, ali nisam baš bila ni zdrava. Imala sam migrene, barem jednom mesečno, povraćam, mučim se, ali opet radim", priča dugovečna baka.
Zagorka je sa suprugom došla da živi u Čačku pred Drugi svetski rat, ali nisu dugo tu i ostali jer su im Nemci zapalili kuću. Malo je nedostajalo da im se to ponovi i u samim Dučalovićima, ali je na vreme pobegla ka Ovčar Banji sa detetom u rukama. Kako nam priča Zagorka, u tom begu srela je tada tri monaha, a jedan od njih bio je i patrijarh Pavle.
"U jednoj akciji nacista su palili kuće po selu u Dučalovićima. Pobegla sam ka Ovčar Banji, ka ocu i majci koji su imali vodenicu. Na tom putu srela su me tri popa, tri monaha, a jedan od njih bio je Pavle, patrijarh kasnije. Pitaju me kud si ti sestro pošla, a ja plačem i nosim bebicu. Reko bežim, nacisti sve pale. U tom trenutku Pavle je nešto izvadio i stavio nešto ispod ćebenceta detetu. Kada sam razvila dete kod roditelja, ispade dukat. Eto, to je bio Pavle", priseća se Zagorka.
Nikada nije živela u izobilju, ali je imala dovoljno da bude srećna, čak i posle ratova, kada je imala najmanje.
"Puno sam srećna i presrećna. Imam jednu ćerku, ona ima dve ćerke koje imaju troje odnosno dvoje dece. Zadovoljna sam, hvala ti Bože. Imala sam i dobrog muža. Muž je uvek bio na poslu i na terenu, stolar, i kad on jadan dođe umoran, šta ima da ga napadam. On kaže nemoj ništa dirati ja ću. On je bio zahvalan i dobar, i poštovan. Moraš da imaš poštovanje, da razumete jedno drugo i da se slažete", priča baka Zorka.
Njena ćerka Dara Pantelić takođe ne krije sreću i zadovoljstvo što joj je majka doživela 100. rođendan. Kako kaže, i dalje je bistrog uma, voli da čita štampu, gleda televizuju.
"Uvek kada je nešto zaboli tu sam sa mojim ćerkama. Kada zovem Hitnu pomoć – nekad dođu nekad ne dođu. Ona je bila veliki radnik, radila je i muške i ženske poslove. Ide sama uz štap, čita novine, gleda televiziju. Sad je malo slabiji vid i sluh ali ima dobro pamćenje. Pamti bolje nego ja", kaže Dara.
Kurir.rs/Ozon press/TV Galaksija/Foto: Printskrin
NE PROPUSTITE
