Sara Kapunac iz Pančeva je devojka koja je od malena bila naučena da sledi i da veruje u svoje snove. Uprkos svim preprekama, ova hrabra i talentovana devojka je uspela da dosegne svoje zvezde.
Ona je sa svojih 28 godina pravi svetski putnik, obišla je planetu uzduž i popreko, ali srce joj je ostalo u Meksiku.
Sara je naime jedna od upornih, retkih i neustašivih žena koja ispisuje svoju neverovatnu glumačku priču.
"Imala sam želju da upišem CEA Televisa akademiju od kada znam za sebe! Zapravo nisam oduvek znala da postoji savršenstvo kakvo je ova škola - a šta to znači? Televisa je produkcijska kuća koja je u srca svih nas sigurna sam ušla kroz male ekrane još sada davnih 2000-ih godina".
"Kao mala sam pričala da ću kada porastem i ja glumiti sa Rubi (Barbara Mori). Na to sam dobijala odgovore - NEMOJ DA MAŠTAŠ PREVIŠE".
"Verujem da je većina devojčica želela tada da bude u školi koju je serija Rebelde uspešno prikazala celom Balkanu... e pa ista takva škola je CEA Televisa", ispričala je Sara za Žena.rs.
Sara je prijemni uradila još 2019. godine, ali tada je odlučila da se posveti nekim drugim segmentima života. Ove godine je rešila da je pravo vreme da ode u Televisu, pa je nakon prvog semestra pisala ljudima iz uprave.
- Podsetila sam ih na sebe kastingom koji sam poslala iz Delhija u januaru ove godine, (iako se prijemni završio još krajem novembra...) gde sam se u tom trenutku nalazila, bez ikakvih nedoumica da ću ponovo biti izabrana. Smatram da u životu ne treba praviti plan B, već uvek iznova imati plan A. Sa jedne tačke planete sam letela na drugu jer to je ono što svako od nas treba da uradi ako veruje u svoj san. Niko i ništa ne može nam oduzeti ono što nam pripada ako je to nešto naše.
Tako je Sara pre tri meseca otišla za svojim snovima, čvrsto verujući da su nam želje, snovi ili planovi dati zajedno sa rešenjima.
"Baš tako je i moja želja da budem u telenovelama čuvene Televise došla sa akademijom koja je najbolja moguća priprema koju glumac može da poželi da ima".
Ova škola se nalazi u sklopu produkcije Televisa. Tako da Sara svakoga dana sretne nekog glumca ili glumicu zbog kojih je poželela da bude tu i, kako kaže, pokušava da ne vrišti dok jede za susednim stolom u menzi kada ih prepozna.
"Moram samo da kažem da im je hrana izvanredna! Čak i za mene vegetarijanku postoji mnogo zanimljivih i pikantnih opcija - ali ipak nikada neću umočiti ananas u čili. Ipak, moja ljubav prema Meksiku je dosta opala samo zbog zemljotresa koji su veoma česti. Količina stresa zbog aplikacije koju svako od nas ima na telefonu i zvuka kada se oglasi kada imate 30 sekundi u najboljem slučaju da izađete napolje je neverovatna...Od kada sam ovde iskusila sam to iskustvo već 10 puta. Jednom me je probudilo i posle toga više nisam mogla da zaspim, pa sam tako i otišla u školu posle neprostpavane noći, Ali jin i jang, šta drugo mogu da kažem".
Sara je izuzetno ponosna i zahvalna na ukazanom poverenju i mogućnosti koju ima - da bude u istoj toj školi koju su prošli Sebastian Rulji, Eduardo Santamarina i Francisko Kolunga.
Biti u CEA Televisa znači biti izabran u 25 najboljih od oko 10.000 ljudi koje se godišnje prijavi i dođe na kastinge koji traju mesecima. Ulazak u drugi krug a zatim i u odabrane! Imam stipendiju u vrednosti od 30.000 evra. Časovi su veoma interesantni, ali i naporni jer prolazimo kroz proces od 3 godine u jednoj! Od ujutru od 8 do 6 popodne sam u akademiji svakog dana.
Profesori su izvanredni! Imamo časove govora, analize teksta, akcenta (biću Salma Hajek iz Srbije, to im kažem, ostavite mi moj akcenat, kaže Sara kroz smeh) plesa, televizije, novinarstva, glume, pozorišta...
Mogu da se pohvalim da sam jedina kojoj maternji jezik nije španski! - Kada im kažem da sam španski naučila gledajući njihove telenovele oni ne mogu da veruju! Još uvek nosim sa sobom mapu sveta i pokazujem im gde je Srbija i Jugoslavija! Velika je čast i odgovornost predstavljati nas kao Srbiju, a mogu reći i Balkan na ovaj način!
Ona je posebno dirnuta meksičkom kulturom i načinom na koji se obraćaju jedina drugima.
- Svi se svima obraćaju u deminutivima i stalno su nasmejani i puni energije. Osećam se kao da su mi svi porodica od čistačice do direktora kog ovom prilikom pozdravljam i želim da se čuje njegovo ime - Euhenio Kobo - čovek koji mi je ulio veru u ljude i ukazao ogromno razumevanje i strpljenje za moje migracione poteškoće.
Moj cilj je da dovedem ponovo na male ekrane sve ove divne ljude i da neka od narednih generacija devojčica poželi dok gleda sa bakom seriju bude baš ovde! Moja želja za sve devojčice, devojke, žene - nemojte prestati sanjati i pocepajte stranicu iz rečnika gde je napisano NEMOGUĆE! Ana Martin mi je bila i ostala najveći uzor svih vremena. I ne vraćam se u Srbiju bez da mi ona bude mama u nekoj od telenovela koje slede.
(Kurir.rs/Blic žena)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
