Skoro 90 godina niko ne zna šta joj se desilo, poslala je jednu poruku i zauvek nestala: Jedna teorija o njenom kraju je zastrašujuća

Gotovo devet decenija nakon nestanka Amelije Erhart, istraživači ponovo pokušavaju da pronađu njen avion i rasvetle jednu od najvećih zagonetki u istoriji vazduhoplovstva. Pažnja je usmerena na lagunu ostrva Nikumaroro, u pacifičkoj državi Kiribati, gde je na snimcima uočen oblik za koji deo tima veruje da bi mogao da predstavlja ostatke letelice.

Ekspedicija je već stigla na odredište. Prema saopštenju Univerziteta Perdju od 14. oktobra, počelo je podvodno istraživanje, ali za sada nema potvrde da je pronađen avion čuvene avijatičarke. 

Trag koji se vidi i na fotografijama iz 1938. godine

Predmet istraživanja je neobična formacija nazvana „objekat Taraija“, primećena na satelitskim snimcima 2020. godine. Naknadnim pregledom starije dokumentacije istraživači su ustanovili da se oblik može videti i na fotografijama lagune iz 1938, svega godinu dana nakon nestanka Erhartove.

Njegove konture pojedine članove ekspedicije podsećaju na trup i rep aviona. Upravo zbog toga žele da izbliza provere da li je reč o ostacima modela „Lokid elektra 10E“, kojim su Amelija i njen navigator Fred Nunan pokušavali da obiđu svet.

Ričard Petigru, izvršni direktor Instituta za arheološko nasleđe, ranije je objasnio da su analizirali dodatne satelitske snimke, istorijske izvore i drugu dostupnu dokumentaciju. Iako veruje da imaju snažan trag, ostavio je mogućnost da njihova pretpostavka nije tačna.

- Otići ćemo da pogledamo i utvrdimo o čemu je reč. Ako smo u pravu, identifikovaćemo izgubljenu „Elektru“. Mogli bismo i da grešimo, ali mislim da su dokazi veoma, veoma snažni - rekao je Petigru za CBS.

Tim od 17 članova istražuje dno lagune

U zajedničkoj ekspediciji učestvuju Institut za arheološko nasleđe, Univerzitet Perdju i njegova istraživačka fondacija. Sedamnaestočlani tim doputovao je do Nikumarora nakon višednevne plovidbe iz Tarawe.

Istraživači su započeli pregled lagune magnetometrom i sonarom. Oprema treba da pomogne u otkrivanju metalnih delova i predmeta skrivenih ispod nanosa na dnu, a prikupljeni podaci usmeriće naredne korake.

- Pratimo svoj plan. Prerano je za zaključke, jer pred nama ima još mnogo naučnog rada - poručio je Petigru u najnovijem saopštenju. 

Let preko Pacifika podsetio ih je na poslednje putovanje

Među članovima ekspedicije je i Siriša Bandla, nekadašnja studentkinja Univerziteta Perdju. Po dolasku u Tarawu govorila je o utisku koji je na nju ostavilo putovanje preko okeana i činjenica da su prešli veliki deo prostora nad kojim su Erhartova i Nunan nestali.

- Čak i danas, s obzirom na njegovo ogromno prostranstvo, preletanje Tihog okeana ima posebnu težinu. Kada smo konačno stigli do polazne tačke ovde u Tarawi, postalo mi je jasno da smo preleteli veći deo područja koje su Amelija Erhart i Fred Nunan pokušavali da pređu kada su nestali. Sada se nadamo da ćemo imati priliku da konačno rasvetlimo njihovu priču – rekla je Bandla. 

Poslednji let Amelije Erhart: Goriva je bilo sve manje, a ostrvo se nije videlo

Amelija Erhart i njen navigator Fred Nunan poleteli su 2. jula 1937. godine iz mesta Lae, na Novoj Gvineji. Pred njima je bilo više od 4.000 kilometara leta iznad Pacifika i cilj koji je iz vazduha bilo lako promašiti: malo ostrvo Haulend, na kojem je trebalo da dopune gorivo i nastave put oko sveta.

Posle tolikih pređenih kilometara, rekorda i uspešnih sletanja, trebalo je pronaći uski komad kopna usred ogromnog okeana. U njegovoj blizini čekao ih je brod američke Obalske straže „Itaska“, čija je posada trebalo da im pomogne radio-signalima. Međutim, komunikacija nije funkcionisala kako je bilo planirano. Operateri su primali Amelijine poruke, ali pouzdana razmena informacija potrebnih za pronalaženje ostrva nije uspostavljena. 

Kako je vreme odmicalo, njene poruke otkrivale su sve ozbiljniji problem. Verovala je da se nalazi blizu odredišta, ali ni ostrvo ni brod nisu bili na vidiku. U 7.42, prema vremenu zabeleženom na „Itaski“, javila je:

„Moramo biti iznad vas, ali vas ne vidimo. Goriva je sve manje.“ 

Poslednja poruka, a zatim tišina

Posada broda čula je njen glas, ali nije mogla pouzdano da utvrdi gde se avion nalazi. Amelija i Nunan pokušavali su da pronađu odredište, dok im je količina preostalog goriva ograničavala vreme za potragu.

U 8.43 stigla je poslednja potvrđena radio-poruka. Amelija je navela da lete duž navigacione linije 157–337 i da se kreću u pravcu sever–jug. Ta informacija, bez precizne referentne tačke, nije bila dovoljna da ih spasioci pronađu. Posle toga više nije bilo potvrđenog kontakta sa njihovim avionom. 

Nije poznato šta se dešavalo u kabini nakon poslednjeg javljanja. Da li su nastavili da traže Haulend? Da li su pokušali da pronađu drugo kopno? Koliko im je vremena preostalo pre nego što bi motori ostali bez goriva? Odgovori na ta pitanja nikada nisu pouzdano utvrđeni.

Potraga nije donela odgovor

Usledila je velika pomorska i vazdušna potraga, ali bez pronalaska aviona ili dvoje nestalih letača. Do 19. jula potraga je završena, a Amelija i Nunan smatrani su izgubljenima na moru.

Da li su džinovske krabe uklonile tragove njene sudbine?

Jedna od najmračnijih pretpostavki o nestanku Amelije Erhart vezana je za stanovnike Nikumarora - džinovske kokosove krabe. Prema teoriji koju istražuju pojedini tragači, avijatičarka je možda preživela sletanje, ali je potom umrla na udaljenom ostrvu. Krabe su, u tom slučaju, mogle da se hrane njenim posmrtnim ostacima i raznesu kosti, otežavajući potragu decenijama kasnije. Međutim, nije potvrđeno ni da je Amelija stigla na ostrvo.

Ova pretpostavka povezuje se sa delimičnim ljudskim skeletom pronađenim na Nikumaroru 1940. godine. U opisu nalazišta tada je navedeno da su kokosove krabe raznele mnoge kosti. Identitet osobe kojoj su ostaci pripadali nikada nije pouzdano utvrđen, pa ni njihova veza sa nestalom avijatičarkom.

 Video: Avion Pajper pao kod Subotice