TOKIO - U devedeset drugoj godini u Tokiju je umro Hiro Onoda, vojnih koji je bio zaboravljen na filipinskom ostrvu Lubang 1944. i za koga je rat trajao do 1974. godine.Bivši mlađi poručnik Imperijalne vojske Japana nastavio je da vodi gerilski rat jer nije poverovao u vest iz novina da je rat gotov, sve dok mu na molbu japanskih vlasti njegov komandant nije naredio da obustavi sva ratna dejstva.
Hiro Onoda se rodio 1922 godine, a u vojsku je pozvan u decembru 1942 godine gde je služio kao redov u pešadijskom puku, da bi kasnije završio vojnu školu i postao obaveštajni oficir.
Hiro Onoda je 1944 sa manjom grupom divezanata bio poslat na filipinsko ostrvo Luban.
Po rečima istoričara, Onoda je pred polazak od svog komandira dobio naređenje da "nastavi borbu dok bude živ i poslednji vojnik".
Kada je 1945 Tokio potpisao kapitulaciju Onoda je u više navrata video novine sa vestima o završetku rata ali je smatrao da se radi o neprijateljskoj propagandi i nastavio da vodi gerilski rat napadajući filipinske i američke vojne objekte, policijska odeljenja i stovarišta hrane.
Ovog japanskog vojnika je 1974 godine slučajno sreo mladi putnik koji je pokušao da ga nagovori da se vrati u Japan što je Onoda odbio sa obrazloženjem da za to nema odobrenje višeg oficira.
Kada se za to saznalo, japanske vlasti su pronašle Jošimi Tanigučija koji je bio Onodin direktni pretpostavljeni za vreme rata i poslali ga na Lubang.
Taniguči je obučen u uniformu tada već nepostojeće vojske izdao Onodi naređenje da prekine sva ratna dejstva. Pod pritiskom Ministarstva spoljnih poslova Japana ovaj vojnik je bio pomilovan i vratio se u domovinu.
Hiro Onoda je poslednjih godina živeo na ranču u Brazilu gde je osnovao organizaciju "Škola prirode" čiji je glavni cilj bio socijalizacija mladih naraštaja kroz upoznavanje sa prirodom.
Napisao je niz monografija i knjiga posvećenih pitanjima Drugog svetskog rata, a najpoznatija njegova knjiga je autobiografija "Ne predaj se: Moj tridesetogodišnji rat"
