Da li je sve što nam se dešava uvek s nekim razlogom? Često sam bio sklon da to ponavljam svaki put kada bi mi se neko od prijatelja požalio na neku situaciju ili problem.
A onda je došao kraj maja 2016, kada sam više nego ikad počeo da se osećam umorno od svega i samo tražio slobodno vreme da utonem u san. Izgubio sam na kilaži kao da sam bio na najrestriktivnijoj dijeti, ali nisam se predavao, sve sam se nadao proći će - počinje svoju ispovest Nemanja Velikić, novinar i voditelj televizije Pink.
- Ipak sam prijateljski potražio pomoć dr Tatjane Cvejić sa Kliničkog centra Srbije i uradio neophodne pretrage. Pa čak i snimanje želuca sondom, na koje, javno se zaričem, nikada više neću ići svojom voljom. S nestrpljenjem sam čekao rezultate analiza. Malaksao, bled, mršav, iscrpljen, kupio sam kartu i ponosno odleteo za Budvu na nekoliko dana oporavka. Nije mi trebalo mnogo da se vratim istom relacijom tamo odakle sam poleteo - i to za nepuna 24 sata. Poziv doktorke Cvejić je bio dovoljno rezak da shvatim da je situacija vrlo ozbiljna i da moja volja za pomeranjem planina ipak mora da sačeka neka bolja vremena.
Strogo mirovanje
Tog subotnjeg jutra, pravo sa aerodroma, došao sam na prijemno odeljenje Infektivne klinike. Sa nepoznatom dijagnozom, rukama punim analiza, sa parametrima toliko povišenim da su se pitali kako uopšte stojim na nogama. U rukama dve putne torbe za hospitalizaciju i čuđenje kako imam snage da strpljivo čekam medicinske sestre da bi me evidentirale i odvele do lekarske sobe. Zahvaljujući profesoru Goranu Stevanoviću i docentkinji Ivani Milošević počeli su moji bolnički dani. Suočavanje sa činjenicom da ću narednih mesec dana provesti u krevetu bilo mi je veoma teško. Zbog izrazito povišenih parametara enzima jetre i hormona štitne žlezde usledile su dalje pretrage, da bi se konačno došlo do konačne dijagnoze - akutno zapaljenje jetre. Moj organizam je bio sve slabiji. Počeo sam da osluškujem svoje telo i pratim njegove znakove. Zbog izrazitog pada imuniteta počele su da se nižu i komplikacije. Najpre sa kožom, pa tumor markerima pankreasa. Nije više imalo kud. Opšti krah organizma doveo je do toga da sam dnevno dobijao po dve infuzije i zbog oslabljene jetre morao strogo da mirujem - nastavlja svoju priču Nemanja.
Životna lekcija
Posle nekoliko dana na Infektivnoj klinici, lečenje sam nastavio na VMA kod profesora Dragana Mikića, koji mi je posle toliko dana provedenih na klinici i silnih kontrola postao prijatelj. Vreme provedeno u bolnici i mirovanje bili su moja ogromna životna lekcija. Od tada se sve promenilo. Tad sam rešio: posao - može da sačeka! Izlazak - može da sačeka! Odmor, fizički treninzi i zdravstvene kontrole odsad imaju prioritet.
Čovek je uvek tu za druge, da rešava njihove probleme i da ih posavetuje, a sebe stavlja na poslednje mesto. Pogrešno! Naš organizam je savršen softver. Ako jedan signal ne radi, sklad se remeti i dolazi do pucanja.
Konačno dobri rezultati
Samo dva meseca pre ovog za mene veoma lošeg perioda obavio sam kompletan sistematski pregled na kojem je bilo sve u najboljem redu.
I sad znam - u svemu treba pronaći meru i ne treba zaboraviti na sebe, svoje ciljeve i ono najvažnije - zdravlje. Jer sve bez zdravlja je ništa, a ništa sa zdravljem je sve.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR TV Dr Kurir: Svetski dan borbe protiv dijabetesa!
