Čuivena kompozicija je inspirisana događajima iz Srpsko-turskog rata 1876. godine. U tom oružanom sukobu se veliki broj ruskih dobrovoljaca borio na strani Srba. Čak je i književni lik Vronskog iz čuvenog Tolstojevog romana "Ana Karenjina" ratovao na Balkanu kao dobrovoljac. 
Priča se da je Nikolaj Rubinštajn, blizak prijatelj Čajkovskog, zamolio slavnog kompozitora da napiše delo koje bi se izvelo na dobrotvornom koncertu za ruske ranjenike iz ovog rata. Ponet ovim patriotskim motivima, Čajkovski je napisao po mnogima svoje najlepše i najveće delo. U njemu kompozitor opisuje patnju Srba pod turskom okupacijom, zločine na Balkanu, srpsku molbu za pomoć, kao i marš ruskih dobrovoljaca u pomoć Srbima.
Da bi se upoznao sa srpskom tradicijom, Čajkovski je slušao našu narodnu muziku, a čak tri pesme su poslužile kao direktna inspiracija - "Sunce jarko, ne sijaš jednako“, "Prag je ovo milog Srba“ i "Jer puščani prah“ koje je pronašao u zbirci Kornelija Stankovića "Srpske narodne melodije“, štampanoj u Beču 1862. godine.
Slavnom kompozitoru se delo toliko dopalo da je lično dirigovao na premijernom koncertu u Moskvi. Publiku je pomenuti marš oduševio. Naziv kompozicije je glasio "Srpsko-ruski marš", a kasnije je promenjen u "Slovenski marš".
(Dnevno/EPK)
