S druge strane, Evropljani su strogo ograničavali svoj unos hrane, smatrajući da se na taj način udaljavaju od necivilizovanog, porivima vođenog životinjskog sveta, istakla je Kerol.
Američki starosedeoci prihvatili su ovaj način razmišljanja kao ispravan, iako je postojao jedan veliki problem – u pitanju je bila zabluda.
Kako su ljudi postajali bogatiji, tako je i njihova ishrana postala bogatija kalorijama, iako su sve manje bili fizički aktivni.
A nauka je pokazala da, kada je reč o metabolizmu, nije važno kada jedete, već koliko, piše Independent
Istraživanje koje je 2010. godine objavljeno u Britanskom magazinu ishrane pokazalo je da ne postoje razlike između osoba koje konzumiraju tri obroka dnevno i osoba koje su istu količinu podelile na ukupno šest delova.
Štaviše, povremeni post može vrlo blagotvono da utiče na organizam. Brojna medicinska testiranja pokazala su da se na taj način sprečava nastanak srčanih bolesti i poništavaju oštećenja organizma prouzrokovana starenjem i toksinima u životnom okruženju.
Koliko i kada uzimate obroke nije, dakle, bitno. Bitno je samo da se držite optimalnog broja kalorija.
Jedan od saveta lekara takođe je da jedete samo onda kada ste gladni.
(B92)
