arheologija
MISTERIOZNI SIMBOLI U PUSTINJAMA KATARA: Šta traže predstave brodova i pehara u užarenom pesku zalivske zemlje?
Neki se pomaljaju iz meke stene kao gmizavci koji se sunčaju. Drugi su misteriozne depresije koje podsećaju na drevnu igru na ploči koja se igra širom sveta. A neki su naprosto zbunjujući.
Na pustom i vetrovitom delu severoistočne obale Katara, među peščanim dinama jalove pustinje, nalazi se Al Džasasija, najveći i najvažniji lokalitet pećinske umetnosti u ovoj zemlji.
Ovde su ljudi pre mnogo vekova koristili niz niskih krečnjačkih stena kao platno na koje su rezbarili simbole, motive i predmete iz svog okruženja.
Arheolozi su u Al Džasasiji pronašli ukupno oko 900 kamenih rezbarija ili "petroglifa". Uglavnom su to zagonetni crteži pehara raspoređeni u različite šare, uključujući redove i rozete, ali i upadljive predstave jedrenjaka, obično gledane odozgo, ali i prikazane u linearnom profilu, između ostalih simbola i znakova.
"Iako je umetnost na stenama uobičajena na Arapskom poluostrvu, neke rezbarije u Al Džasasiji su jedinstvene i ne mogu se naći nigde drugde“, rekao je za CNN Ferhan Sakal, šef iskopavanja i upravljanja lokacijama u Muzejima Katara, aludirajući na petroglife brodova iz ptičje perspektive.
"Ove rezbarije predstavljaju visok stepen kreativnosti i veštine posmatranja umetnika koji su ih napravili“, rekao je on. "Ali i apstraktnog razmišljanja, pošto nisu mogli da vide dou (tradicionalni brod) odozgo".
Pehari
U Kataru postoji oko 12 značajnih petroglifskih lokaliteta, koji se nalaze uglavnom duž obala zemlje - iako se neke rezbarije mogu videti čak i u srcu Dohe.
Al Džasasija, oko sat vremena severno od uber-moderne prestonice Katara i blizu stare luke za bisere Al Huvajla, otkrivena je 1957. Više od šest nedelja krajem 1973. i početkom 1974. godine, danski tim predvođen arheologom Holgerom Kapelom i njegovim sinom Hansom Kapel je radio na mukotrpnoj kategorizaciji čitave lokacije.
Od svih dokumentovanih pojedinačnih figura i kompozicija, više od trećine čine tragovi pehara različitih konfiguracija, oblika i veličina.
Najistaknutiji obrazac uključuje dva paralelna reda od sedam rupa, što navodi neke da veruju da su one korišćene za igranje mancale, društvene igre popularne u mnogim delovima sveta još od antike, u kojoj dva takmičara bacaju neparan i paran broj malih kamenčića u rupe.
Drugi su osporili ovu teoriju, ukazujući na činjenicu da su neke rupe u Al Džasasiji premale da zadrže bilo koji kamen, dok se druge mogu naći na padinama - što je nepraktičan izbor koji bi rezultirao ispadanjem igrača.
Dalji predlozi uključuju teoriju da su pehari na neki način korišćeni za proricanje; ili za sortiranje i skladištenje bisera; ili kao sistemi za izračunavanje vremena i plime.
Teorija igre
Dakle, čemu su oni zapravo služili i šta znače?
"Veoma je teško odgovoriti na to pitanje", priznao je Sakal, koji takođe ne podržava teoriju društvenih igara. "Nemamo direktnih tragova o motivima korišćenim u Al Džasasiji“, rekao je on.
"Prema mom mišljenju, one bi mogle da imaju ritualno značenje i funkciju, koja je veoma stara tako da se ne može etnografski objasniti", dodao je.
Koliko godina stara? "Zaista ne znamo“, priznao je Sakal, objašnjavajući da su petroglifi -i uopšteno gledano pećinska umetnost - veoma izazovni za datiranje.
"Postoje divlje hipoteze o starosti, u rasponu od neolita do kasnog islamskog doba“, dodao je on. "Ja lično mislim da nisu sve rezbarije rađene u isto vreme".
Pre jedne decenije, jedna naučna studija o devet različitih petroglifa u Al Džasasiji nije pronašla dokaze da su stariji više od nekoliko stotina godina, ali su istraživači zaključili da je potrebno više studija, uključujući razvoj novih tehnika specifičnih za rezbarije u krečnjaku da bi sa sigurnošću mogli da datiraju petroglife.
Dok stručnjaci ne mogu sa sigurnošću da kažu kada su petroglifi stvoreni i ko ih je radio, svi se slažu da su najfascinantnije - i najneobičnije - rezbarije na lokalitetu one sa čamcima.
Čamci
Ove kreacije pružaju važne informacije o vrstama plovila koja su se koristila u industriji ribarstva i bisera (vekovima su glavni oslonci katarske ekonomije), kao i o njihovim različitim elementima.
Većina čamaca vide se odozgo i obično su u obliku ribe sa šiljastim krmama i redovima vesala, isklesanim šiljatim metalnim alatom.
Sadrže nekoliko detalja, kao što su ukrštanje rebara i rupe koje verovatno pokazuju postavljanje jarbola i konopaca.
U nekim slučajevima, duga linija od krme prikazuje konopac koji se završava bilo tradicionalnim arapskim sidrom (trouglasto kameno sidro sa dve rupe) ili evropskim (metalno sidro sa dugačkom drškom i dva zakrivljena kraka, prvi put korišćeno u regionu pre oko sedam vekova).
Put u podzemlje
"Na nekim čamcima vesla nisu paralelna, kao što bi morala da budu kada se koriste za veslanje, već su usmerena ka različitim lokacijama“, napisali su Frensis Gilespi i Fejsal Abdula Al-Naimi u knjizi "Skriveno u pesku: otkrivanje prošlosti Katara".
"Ovako bi izgledali kada su čamci bili usidreni iznad lovišta bisera, kada bi vesla bila ostavljena tako da ronioci mogli da se uhvate za njih i odmore kad izrone", dodali su.
Stručnjaci kažu da mogu samo da nagađaju zašto postoji tako visoka koncentracija brodskih rezbarija u Al Džasasiji, u poređenju sa drugim obalnim petroglifskim nalazištima u Kataru.
"Brodovi su imali moćnu ulogu u verovanjima drevnih naroda, koji su ih videli kao simbolično sredstvo za tranzit sa ovog sveta u onaj“, primetili su Gilespi i Al-Naimi.
"I Vavilonci i stari Egipćani verovali su da su mrtvi stigli u zagrobni svet na brodu. Grčki mitovi govorili su o skeledžiji Haronu koji je prenosio duše mrtvih preko reke Stiks u podzemni svet. Moguće je da su najstarije rezbarije na brodu odjeci narodnog sećanja koje seže daleko u praistorijska vremena“.
Kurir.rs/CNN