VOJNI UDAR U RUSIJI NA POMOLU? Bivši Putinov saradnik UPOZORAVA: "Sprema se puč u Moskvi, građani će tražiti KRIVCA"

Vojni udar u Rusiji i pad režima predsednika Vladimira Putina postaće realno moguć u narednih 12 meseci usled vojnog poraza u Ukrajini i ekonomske propasti izazvane zapadnim sankcijama!

To tvrdi Abas Galjamov, politički analitičar i bivši pisac Putinovih govora, koji je u razgovoru za CNN izjavio da će građani u Rusiji tražiti nekoga koga mogu da okrive za gubitke na frontu i pogoršanje životnog standarda.

Tiranin i diktator

- Vojni udar postaje moguć u Rusiji kako se rat u Ukrajini nastavlja. Ruska ekonomija se raspada. Rat je izgubljen. Sve više i više tela se vraća u Rusiju, pa Rusi nailaze na sve više problema. Pokušaće da pronađu objašnjenje za sve što se dešava, pogledaće oko sebe i ka političkim procesima, a onda će sami da odgovore: "Sve ovo se dešava zato što zemljom vlada stari tiranin, stari diktator." U tom trenutku vojni udar biće moguć - rekao je Abas Galjamov za CNN. On navodi da bi to moglo da se desi u narednih 12 meseci.

- Za godinu dana, kad se politička situacija promeni i šef države postane nepopularan, te rat postane stvarno nepopularan, a oni moraju da prolivaju krv za to, puč postaje realna mogućnost - tvrdi Galjamov.

Slavoj Žižek, poznati slovenački filozof: Rusija nije nužno osuđena na poraz, kao ni Putinov režim na pad

Poznati slovenački filozof Slavoj Žižek za ruski nezavisni portal Meduza rekao je da se što se tiče Rusije najviše plaši nekontrolisane preraspodele uticaja.

- Neki na to gledaju s nadom jer Putina navodno napuštaju oligarsi i najbliži saveznici, ali to samo povećava opasnost. Takva borba za vlast nema čak ni obeležja institucionalizovanog sukoba. Umesto toga postoje sukobi između oligarha i moćnih skupina, koje to sasvim jasno pokazuju. Savršen primer je vlasnik "Vagnera" Jevgenij Prigožin, koji napada ministra odbrane Sergeja Šojgua i Ministarstvo odbrane. U ozbiljnoj državi to nije moguće. Rusija nije nužno osuđena na poraz, kao ni Putinov režim na pad. Šta ako Rusija nastavi da drži okupirane teritorije Ukrajine, paralelno republikanci pobede na izborima u SAD, a socijalno nezadovoljstvo poraste u zapadnoj Evropi? Ljudi će se samo umoriti. Za mene je pravo čudo činjenica da se otpor Ukrajine nastavlja nakon gotovo godinu dana. Na samom Zapadu već su se svi iscrpli iako ne učestvuju u ratu direktno. Putin je, međutim, vrlo pragmatičan i koristiće do kraja prilike da zadrži vlast. Nažalost, jedini izlaz je ostati strpljiv i ne koristiti se jezikom trijumfa: "Porazi Rusiju, uništi Putina." Što je još važnije, Ukrajina nužno mora preživeti kao nezavisna država. To će dugoročno biti korisno i za Rusiju - rekao je on.

Putin bi, veruje on, mogao da ukine predsedničke izbore koji bi trebalo da se održe u martu 2024.

- Sudeći po njegovim akcijama, stvarno bi mogao da ukine izbore. Bez pobede u Ukrajini, suočiće se s mnogo problema s Rusima. Rusima on nije potreban ako nije snažan i moćan - rekao je za CNN.

Sukob oligarha

Galjamov je radio u Putinovom timu za pisanje govora od 2000. do 2001, pa onda ponovo od 2008. do 2010. Od početka invazije na Ukrajinu postao je jedan od najžešćih kritičara šefa Kremlja.

Maks Bergman, Centar za strateške studije: Rat za opstanak na vlasti

- Rat u Ukrajini potkopava snagu i otpornost režima Vladimira Putina. Ruski vojni neuspesi, kombinovani s velikim brojem žrtava i sve gorom ekonomskom situacijom, mogli bi da dovedu režim u rizik. Rat je uklonio zastore oko Kremlja i pokazao nesposobnu, korumpiranu i slabo vođenu državu. To preti da potkopa i Putinov legitimitet. U Moskvi se o ratu sve više govori kao o ratu za opstanak. Zadržavanje teritorije u Ukrajini nije pitanje opstanka Rusije, ali moglo bi da bude pitanje opstanka Putinovog režima. Zapad nema strategiju za promenu režima u Rusiji, ali propali rat, ekonomska kriza i gubitak prestiža propast režima čine mogućim - navodi Maks Bergman, direktor Centra za strateške i međunarodne studije, na sajtu te organizacije.

Komentar na to da bi u Rusiji moglo da dođe do nasilne smene režima, odnosno da vojska preuzme vlast potražili smo od Darka Obradovića iz Centra za stratešku analizu. U izjavi za Kurir Obradović kaže da mogućnost vojnog udara u Rusiji nije bez osnova.

- Tokom istorije još od 16. veka dolazilo je do smene svakog vladara u Rusiji koji je izgubio rat. To je posledica menjanja dinamike moći u Kremlju. Sada je važno to da li će ljudi oko Putina zadržati svoj uticaj ili će izgubiti moć. Ako se to ne dogodi, ne možemo očekivati vojni puč - tvrdi Obradović i nastavlja:

- Mnogo je realnije očekivati da dođe do obračuna između Jevgenija Prigožina, osnivača privatne vojne grupe "Vagner", i vojnog vrha. Zavisi kome će se Putin u tom sukobu prikloniti i koga će podržati. Teško je zamisliti da vojska uđe u Kremlj. Tehnologija vladanja Federalne službe bezbednosti, nasledika KGB, takva je da to neće dozvoliti.

Institut za proučavanje rata: Rusi će ponovo jurišati

Izvori sa Zapada, iz Ukrajine i Rusije sugerišu da Moskva priprema "neminovnu" novu ofanzivu, objavio je američki tink-tenk Institut za proučavanje rata (ISW), dodavši kako to podržava njihovu procenu da je ruska ofanziva u narednim mesecima "najverovatniji razvoj događaja". Ranije je Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, rekao da "nema nikakvih indikacija" da se Rusija sprema na mirovne pregovore i da bi mogla da učini baš suprotno.

Stabilno rukovodstvo

Na drugoj strani, Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije mnogo je manje pesimista po pitanju budućnosti ruskog predsednika Vladimira Putina:

- U ovom trenutku ne vidim ozbiljniju pretnju po Putina. Navodi o vojnom udaru su više projekcija želje nekih krugova da dođe do tog scenarija. Rusija ima stabilno rukovodstvo koje ide ka svojim ciljevima. Može se govoriti da je jedina slabost njihovo sporo izvršavanje. Smatram da nema elemenata za vojni udar u Rusiji.

Da li Vašington menja kurs? Bajden ne šalje F-16

Američki predsednik Džozef Bajden odbacio je ideju o isporuci američkih borbenih aviona F-16 u Ukrajinu.

- Ne - odgovorio je američki predsednik na pitanje novinara u Beloj kući da li postoji mogućnost da SAD obezbede avione koje su tražili ukrajinski lideri. Bajden nije želeo da kaže da li će putovati u Evropu oko 24. februara, na datum kad je pre godinu dana počela ruska invazija na Ukrajinu. On je potvrdio da je planiran put u Poljsku, ne navodeći tačan datum posete.

Kurir.rs