SMRTONOSNI RAFALI U 8 UJUTRU ZA KUNDAKA: Četvrt veka od ubistva koje je uzdrmalo Jugoslaviju! I Sloba plakao za Mirinim drugom

Na današnji dan pre 25 godina ubijen je Zoran Todorović Kundak (38).

Vozač je Todorovića dovezao crnim "merecedesom" do zgrade "Beopetrola". Čim je izašao iz automobila, na stepeništu je sreo svog poznanika Sinišu Milenkovića, komercijalnog direktora iste firme, srdačno su se rukovali i Todorović je zastao da porazgovaraju.

U tom trenutku Kundaku i Milenkoviću u susret prilazi mladić od oko 25 godina, visok oko 170 centimetara, tamnijeg tena, mršav, u crnoj jakni, farmerkama, patikama i crnom kapom "fantomkom" na glavi.

Dok je prilazio dvojici muškaraca, ispod jakne je izvadio automat sa prigušivačem. U Todorovića je ispalio četiri hica, dva u glavu, a u pucnjavi je teško ranjen i Siniša Milenković, koji je nakon toga ostao invalid.

Posle ubistva Todorovića u tadašnjim političkim krugovima nastala je pometnja, posebno oko toga kako saopštiti Miri Marković vest o smrti najbližeg saradnika. Tužnu vest primila je u Indiji, u kojoj je bila zbog promocije svoje knjige „Noć i dan”. Upoznati s tadašnjim prilikama kažu da je vest dočekala šokirana. Iz ambasade SRJ u Nju Delhiju poslala je oproštajnu poruku, koja je pročitana na Todorovićevoj sahrani. Toga dana na Novom bežanijskom groblju bio je prisutan tadašnji državni vrh sa Slobodanom Miloševićem na čelu.

Prepričavalo se da su prisutni primetili da je toga dana, dok je čitano Mirino pismo iz Indije, zaplakao.

Motiv nepoznat

Iako je Beograd satima posle zločina bio u potpunoj blokadi, ubica, ali ni nalogodavac zločina do dana današnjeg nisu otkriveni. Od prvog dana o motivima ubistva važne političke, ali i poslovne figure toga vremena spekulisalo se dosta. Među spekulacijama koje su se pojavljivale tokom prethodnih decenija novinske stupce punila su i nagađanja da je motiv bila Miloševićeva ljubomora, jer mu se nije dopadala bliskost Kundaka s njegovom suprugom Mirom. Međutim, istražitelji su ovakva nagađanja odbacili.

Traganje za motivima, ali i onima koji su učestvovali u atentatu usmerili su ka njegovom političkom angažovanju, koje je navodno bilo usko povezano s njegovim poslovnim uticajem koji je pred ubistvo izgradio, naročito u biznisu trgovine naftnim derivatima, zbog čega je navodno stekao i veliki broj neprijatelja. Kao mogući pravac istrage pominjala se i privatizacija „Beopetrola”.

(Kurir.rs)