HAG - Svedok odbrane Ljubislav Simić izjavio je danas na suđenju Radovanu Karadžiću u Tribunalu Hagu da su Muslimani jula 1995. dobrovoljno otišli iz Srebrenice, pošto je tu enklavu zauzela Vojska Republike Srpske.
Simić koji je u to vreme bio predsednik SO Bratunac, rekao je da su 12. jula 1995, dan posle pada Srebrenice, predstavnici Muslimana, na sastanku s komandantom VRS Ratkom Mladićem u bratunačkom Hotelu "Fontana", kojem je prisustvovao, sami tražili da budu evakuisani u Kladanj.
VRS i lokalne vlasti u tome su im, po svedoku, pomogle, organizujući transport. Niko, pritom, muslimansko stanovništvo nije prisiljavao da ode, rekao je on.
Na tom sastanku čiji je snimak tužilaštvo ranije prikazalo, general Mladić je Muslimanima poručio da mogu "opstati ili nestati". Simić je za izbijanje sukoba u Bratuncu 1992. okrivio lokalne Muslimane, ali je potvrdio da su zatim stigli srpski "dobrovoljci" koji su jedan broj Muslimana zatvorili u osnovnu školu, zlostavljali i ubili.
Krizni štab čiji je Simić bio član, zatim je preostale Muslimane evakuisao na Pale, a paravojske su se povukle posle pretnji policije i vojske.
Te paravojske "niko nije mogao kontrolisati i svi su ih se plašili", izjavio je svedok. Tužilac Džulijan Nikols predočio je Simiću da je pre sastanka u Hotelu "Fontana", Mladić u njegovom prisustvu već zatražio od civilnih vlasti da obezbede veliki broj kamiona i autobusa za evakuaciju 20.000 muslimanskih izbeglica iz Potočara.
Ne negirajući da se sastao sa Mladićem, svedok je odgovorio da komandant VRS to nije rekao pred njim.
"Ja sam bio na sastanku (u "Fontani") i čuo predstavnike Muslimana da žele hitnu evakuaciju i da će, ako se ništa ne uradi, ići sami, neorganizovano... Koliko sam ja video gore (u Potočarima), niko nikoga nije prisiljavao da uđe u autobuse".
Zastupnik optužbe tvrdio je - prikazujući deo snimka sa sastanka na kojem je Simić sedeo do Mladića - da je to bila "čista propaganda i pozorište", zato što je odluka o proterivanju Muslimana već bila doneta.
Tužilac Nikols je rekao da je predstavnik stanovništva Srebrenice Ibro Nuhanović - s kojim se svedok rukovao i, kako je sam napomenuo, "popio piće", "ubijen četiri dana kasnije".
"Ja se ne slažem s vama i ne verujem da je taj sastanak zato bio organizovan", odgovorio je Simić, podvukavši da on "nikome nije mogao garantovati bezbednost" i da su "to mogle samo VRS i policija". Svedok je kazao da je čuo kako Mladić obećava Nuhanoviću: "Nema problema, moj će te auto ispratiti ako bude sve ovako kako smo se dogovorili".
Simić je potvrdio da je u Potočarima gde je odneo vodu i hranu za hiljade muslimanskih izbeglica iz Srebrenice, zatekao "šokantan prizor" i da su namirnice koje je doneo bile "kap u moru".
Potvrdivši da su u enklavi do pada bili "uzasni životni uslovi", Simić je, međutim, tvrdio da nije čuo za Karadžićevu "Direktivu 7" kojom je naložio da VRS za muslimanske civile stvori upravo takve uslove - "bez nade u opstanak". Simić je rekao da nije znao ni da su zarobljeni Muslimani u desetinama autobusa 13. jula 1995, dopremljeni u Bratunac, niti da su tu prenoćili, pre no što su sutradan odvedeni na više lokacija kod Zvornika gde su, po optužnici i ranijim presudama Tribunala, streljani.
Negirao je i da je znao za ubistva te noći u bratunačkoj osnovnoj školi. Za ubistvo "velikog broja" muslimanskih zarobljenika u skladištu zadruge u selu Kravica, 13. jula 1995, Simić je, kako je rekao, čuo idućeg dana.
Tadašnji "civilni poverenik" za Srebrenicu Miroslav Deronjić rekao mu je da je o tome obavestio i "ove gore", odnosno Karadžića.
Po optužnici, srpske snage su u Kravici ubile oko 1.000 zarobljenih Muslimana što je bio prvo u nizu masovnih pogubljenja muškaraca iz Srebrenice.
Na sugestiju tužioca Nikolsa da se, po beleškama iz Mladićevog dnevnika, na sastanku juna 1992. Simić hvalio da su pre rata Muslimani bili većina u Bratuncu, a da "danas imamo dva Muslimana", svedok je odgovorio da je to rekao "ironično", da bi skrenuo pažnju na učinak srpskih paravojski. U procesu protiv Karadžića, za sutra je zakazana rasprava o žalbi tužilaštva na odluku kojom je, na polovini suđenja, raspravno veće bivšeg predsednika RS oslobodilo krivice po optužbi za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u sedam bosanskih opština, izuzimajući Srebrenicu.
