Otac Radoslav bio je vozač Vojina Šuše, ministra pravde u ondašnjoj Vladi SAO Krajine, a na predlog odbrane, u Hagu je svedočio na suđenju Slavku Dokmanoviću, ratnom gradonačelniku Vukovara.Poznanici ove porodice šokirani su vešću iz Žitišta. Ističu da o Zlatićima, posebno glavi porodice Radoslavu, i njegovoj pokojnoj supruzi Jagodi, mogu da govore samo najlepše.Pribran i miran čovek- Radoslav je uvek bio pribran i miran čovek - opisuje ubičinog oca jedan od poznanika, insistirajući da mu se ime ne objavi u novinama. - I njegovih sinova, i starijeg i ovog mlađeg se sećam, doduše, bledo. Koliko sam ih znao, onako iz viđenja, kao deca nisu bili problematični. I za Sinišu bih do pre četiri dana mogao reći da je bio miran. Ne znam da li se kao dete nekad potukao sa nekim. Za ovo što se dogodilo, nemam reči. Normalan čovek to ne bi mogao da učini!
Vraćajući sećanje na dane pre rata, i ondašnji život u Slavoniji, naš sagovornik dodaje da je Radoslav imao težak život. Potekao je u siromašnoj porodici seljaka, bezemljaša i radio je u nadnici da se sam odškoluje. Kada se oženio, porodicu je izdržavao radeći kao vozač u osječkoj "Panoniji". Pa otud, kaže, ne treba da čudi što je bio angažovan da bude šofer u Vladi Gorana Hadžića u SAO Krajina, zadužen da vozi ministra pravde.- Taj posao je obavljao oko godinu i po dana - prenosi nam svoja saznanja ovaj poznanik porodice Zlatić. - Radoslav je sa suprugom, koja je već deset godina pokojna, imao skladan brak. Ona je bila službenica u nekoj firmi u Osijeku.
Kalašnjikov sa ratišta?
Otkud automatska puška u kući Zlatića u Žitištu, koja se u noći između subote i nedelje našla u Sinišinim rukama, i dalje je bez preciznog odgovora. Jedino je sigurno da dozvolu za nju nikako nije mogao imati. Pretpostavlja se da je doneta sa ratišta.
(Večernje novosti)
