NOVI SAD - Otvorio dušu!- Slaviću 8. jul kao svoj drugi rođendan... Bio sam siguran da će me ta trojica razbojnika ubiti, a dok su me zverski tukli, sve vreme sam u sebi govorio da neću da se predam i da moram ostati živ zbog svojih sinova...„Umri, kerino!“Ovako je, ekskluzivno za Kurir, započeo svoju ispovest policajac Aleksandar Andžić (30) iz Sremske Kamenice, policajac nad kojim su se u ponedeljak iživljavala trojica napadača koja su čak ispalila i metak u njegovom pravcu. Andžić kaže da je na mesto događaja stigao nakon što je jedan građanin prijavio trojicu sumnjivih muškaraca.- Nijednog trenutka nisam pomislio da su naoružani. Mehanički sam krenuo u intervenciju, kao i na svaku drugu. Kad sam im prišao, tražio sam da mi pokažu lične karte, a oni su izvadili pištolje i krenuli na mene. Savladali su me, izvadili svoje pištolje, a onda su me razoružali. U momentu kad mi je jedan od njih stavio cev pištolja u usta, mislio sam samo na svoja dva sina, od kojih jedan ima četiri, a drugi šest godina! Kroz glavu mi je samo proletela misao kako će da odrastaju bez oca... Jedan mi je držao pištolj u ustima, a druga dvojica su me šutirala i udarala kundakom pištolja... Oduzeli su mi službeno oružje, a ja sam pokušavao da zadržim pribranost i hladnokrvnost, trudeći se da im ne dam nikakav povod da me ubiju - priča Aleksandar za Kurir.On dodaje da je sve vreme trpeo bolove od udaraca i da se molio da ga ne ubiju kako mu sinovi ne bi ostali bez oca.- U jednom momentu jedan napadač mi je izvadio pištolj iz usta, a ja sam mu tiho rekao: „Nemoj, molim te, da me ubiješ zbog dece“. On je urliknuo: „Šta je, kerino, uplašio si se, crkni!“ Drugi, koji me je šutirao po stomaku, okrenuo je pištolj prema meni, nanišanio i smejući mi se u lice rekao: „Pu.i k...c, pandurčino“. Zažmurio sam i pomislio - to je kraj, a onda sam čuo hitac - kaže Andžić.Pritrčali prolazniciMetak je, srećom, prošao Aleksandru pored glave, a nakon toga trojica napadača su pobegla. Kad su prolaznici videli da su napadači otrčali i da je policajac živ, odmah su pritrčali povređenom Andžiću i ponudili mu da ga odvezu do bolnice.- Nisam hteo da odem dok ne stignu moje kolege. Ipak sam bio na radnom zadatku. Kad su oni stigli, Hitna pomoć me je odvezla. I dalje imam jake bolove, ali nisam se uplašio. Nastaviću i dalje da radim posao koji volim, ništa me ne može uplašiti - kazao je Andžić.
