NIŠ - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić potpisao je ukaz o pomilovanju najpoznatijeg srpskog zatvorenika Vučka Manojlovića koji je još 1986. godine osuđen na smrtnu kaznu zbog ubistva zamenika okružnog javnog tužioca u Leskovcu Dragomira Krstića.
Odluku o Manojlovićevom pomilovanju potpisao je predsednik Nikolić 1. februara.
Podsetimo, Vučko Manojlović (66), rođen u Bojniku, na smrtnu kaznu osuđen je 1986. godine. Dve godine ranije, odmah po izlasku iz zatvora, u nameri da se osveti za petogodišnju robiju zbog silovanja, ubio je zamenika okružnog javnog tužioca u Leskovcu Dragomira Krstića.
Osim toga, Manojloviću je na teret stavljeno i da je pokušao da ubije istražnog sudiju Bratislava Gavrilovića i pripremao ubistvo sudije Mladena Jankovića.
Manojlović je ukazivao na mnoge nepravilnosti prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja drugog dela prednovogodišnje "drame" u Leskovcu. Po presudi, kada je zaustavio vozilo ispred SUP-a, Manojlović je zapalio svoje vozilo, napunjeno benzinom, barutom, bojovom municijom i većim brojem eksplozivnih naprava. Kada je požar uzeo maha, napustio je "fiću" i iskočio je u policijski auto kako bi pobegao.Tada su policajci počeli da pucaju u njega.
- Kada su na sednici Vrhovnog suda presuđivali, iz tadašnjeg leskovačkog komiteta je stiglo pismo sa crvenim pečatom, u kome je navedeno da mi je stric Miloš Manojlović, oficir u kraljevsoj vojsci, bio informbirovac i da je ležao na Golom otoku - priča Vučko.
- Naveli su da sam krenuo njegovim stopama, odnosno da sam kao i on napravio atak na državni poredak. Na osnovu toga, zatvorska kazna mi je preinačena u smrtnu. Imperativ je bio da događaj mora da se opiše tako da budem što dalje od svojih kola, u momentu kada sam rešetan mecima, bez obzira na dokaze. Morala je da bude odstranjena i najmanja mogućnost da je uzrok smrti tužioca besmislena pucnjava policajaca u mene dok sam stajao u svom "fići", telom provučen korz prozor vrata, a rukama oslonjen o krov kola - priča Vučko
Vučkov branilac, advokat Branislav Tapušković, u završnoj reči na suđenju predočio je da je za razliku od svedočenja nekoliko policajaca, Branko Janjić, komandir odeljenja za bezbednost saobraćaja u Leskovcu, potvrdio da je na Vučka otvorena vatra kada je počeo da se izvlači iz "fiće". Isto je posvedočio u istražnom postupku i policajac Svetomir Zdravković. Međutim, na suđenju on neočivano menja iskaz.
Manojlović predočava da je interesantno da tokom suđenja nikada nije predočen krunski dokaz - nož ili mačeta kojim je, po presudi, tužiocu Dragomiru Krstiću naneta rana na srcu, dugačka sedam i široka četiri centimetra.
- Po odbukcionom zapisniku, smrt Krstića je bila nasilna jer je nastupila usled povreda srca. Ali u tom zapisniku piše i da nalaz obilne gareži u disajnim putevima ukazuje da je nastradali u požaru, koji je nastao, bio u krajnjoj fazi umiranja. Drugim rečima, garaži u disajnim putevima ne bi bilo na nesrećni tužilac nije disao u momentu izbijanja požara i rafalne paljbe iz zatrenog oružja. Dakle, tada je Dragomir Krstić bio živ.
Tapušković je konstatovao i da je veštačenjem utvrđeno da je na Vučka ispred policijske stanice pucano iz šest službenih pištolja i tri automata. Na snegu je pronađeno 17 čaura, dok je Vučko pogođen sa devet hitaca.Policija nije dostavila imena policajaca koji su pucali tako da na sudu nemamo tih devet "hrabrih" momaka, ali imamo njihove pištolje i puške - predočio je advokat Tapušković.
- Zato je uništen i film sa snimcima Krstićevog izgorelog tela sa odbukcionog zapisnika, jer bi na njima videli ima li tragova kuršuma. I da li je moguće da Vučko Manojlović bude pogođen sa devet metaka, dok je još bio u svom malom "fići", a da tužioca u tim istim kolima ne pogodi ni jedno tane?
- Nijednim dokazom nije utvrđeno da je Vučko upalio ikakav „zapaljivi materijal" - ukazao je advokat Tapušković. - Imao je u kolima kantu benzina, ali je ostao netaknut.
Veštak tehnolog je utvrdio da su se benzinske pare zapalile u dodiru sa nekim izvorom plamena. A potvrdio je i da kada metak prolazi kroz metalni zid, koji koji se nalazi u atmosferi zapaljivih para tečnosti ili gasova, može da dođe do njihovog paljenja i ovakvog požara.
Tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović pomilovao je avgusta 2002. godine Manojlovića i do tada neizvršenu smrtnu kaznu zamenio zatvorom u trajanju od 40 godina.
