Đaci su u školi u Majdanpeku faktički silovali profesora. Nabijali su mu srednji prst u usta, vređali ga, ponižavali. Kad je pokušao da se odbrani, vikali su mu: „Dromfuljo, kurvo, ne diraj ruku“. Kad je profesor pokušao da se požali kolegama, slučaj je zataškan. Jer majka jednog od „učenika“ ima dobre veze u školi.Kad smo juče pozvali profesora da nam ispriča šta se desilo, prvo nam je rekao: „Nemojte, molim vas“. Plaši se da ne izgubi posao. Misli da će ljudi njega da okrive jer su ga đaci, neki od njih i duplo teži i jači od njega, maltretirali i ponižavali. I jeste, Srbija je sklona tome. Kad se desi zločin, obavezno moraju da se ispitaju motivi žrtve.Ovakve stvari se, ne valja da se lažemo, dešavaju u svim našim školama. Slučaj koji je juče potresao Srbiju osvanuo je na naslovnici Kurira samo zato što je jedan iz maloletnog čopora bio dovoljno glup da snimak, godinama pošto je nastao, postavi na Jutjub. I da nam, pazite sad ovo, javi da je snimak na Jutjubu. I da nam kaže da je reč o Majdanpeku. Valjda je hteo da dodatno ponizi profesora, da iz Amerike, gde sad, sedam godina posle snimka, studira i igra košarku (zvuči li poznato?), napravi još jednu „šalu“. Ha-ha-ha. Nebitno.Zahvaljujući ovom maloumnom nesrećniku, dakle, imamo jasnu sliku onog što se dešava u mraku naših učionica. A nije da nismo znali. Profesori, bez ovlašćenja, bez autoriteta, u večitoj borbi za golu egzistenciju, predali su se. Dolaze u školu ne zato da bi decu naučili nečemu, nego da bi preživeli dan. Dele ocene po želji učenika, samo da ne bi dobili šamarčinu ili psovku. I? Šta da se radi? Sve smo već čuli. Krivi su država, roditelji, škola, deca, sistem, nedostatak sistema... A rešenja nema.Sećam se 1982, kad sam krenuo u školu u danas dalekoj Crnoj Gori. Otac me je odveo na prvi čas. Pokazao mi je jednog džinovskog učitelja (bio je veliki čovek, ne po merilima prvaka, nego po svakom merilu, izrazito nezgodne naravi). „Njega nemoj da zajebavaš da te ne bi ubio“, rekao mi je otac, pola u šali, pola u zbilji. Ceo svoj školski vek proveo sam vodeći računa o onome šta profesori pričaju i o onome šta i kako ja govorim. Ali to je Crna Gora, a ovo je Srbija 2013. Šta danas uraditi?Evo jednog predloga. Učenici, nastavnici, svi koji ste svedoci maltretiranja i ponižavanja, dođite u Kurir, pozovite nas ili nam pišite. Vi znate da se mi ne plašimo nikoga i da ćemo isterati svaku ispravnu stvar do kraja. Bez obzira na zlurade komentare raznih „savesti nacije“, moralne propovedi omatorelih i impotentnih „novinara“, bez obzira na interese tajkuna i kriminalaca, koji obično plaćaju olinjale i impotentne „novinare“. Javite nam ko tuče nastavnike u Srbiji i potrudićemo se da to bude poslednji put. Objavićemo svako ime, svaku sliku, svaki snimak, isteraćemo priču do kraja. Bez kompromisa i bez milosti, uvek na strani slabijih, uvek protiv siledžija. Ne vodeći računa o pravima nasilnika, lažova, kriminalaca, prevaranata i siledžija.Jer to mi radimo, priznajem. Satanizujemo ološ.
