Nezapamćeni skandal potresa niško tužilaštvo. Zamenik tužioca nije hteo da sasluša petoricu osumnjičenih za brutalno iživljavanje nad penzionerima Živkom (78) i Milicom (78) Milovanović. Mrzelo ga je da kuca na pisaćoj mašini jer nije bilo struje. Pošto je bio kraj nedelje, tužilac je žurio kući na (ne)zasluženi vikend i baš ga je bolelo uvo za to što će se opasni razbojnici naći na slobodi i što će možda nekom drugom starcu prislanjati pištolj na glavu, stavljati mačetu pod grlo i probati da mu iseku uvo. Pa petak je, bre! Tužiocu se ide kući! On radi za državu. Prosto rečeno - može mu se! Briga ga. Platica će da stigne svakako.I uspeo bi njemu taj plan da se bruka nije pročula. Ali da je samo do bruke, bilo bi smešno, međutim ovde je reč o javašluku, bahatosti i neodgovornosti o kakvoj odavno nismo čuli. Em živi na državnim jaslama, em uživa sve privilegije, em misli da mu se može da ga boli briga za tu istu državu!Ne može. Zato što je tužilac zastupnik države. Ovim činom on je poslao poruku da državu ne zanimaju ni pravda, ni zakon, ali je zanima odmor i plandovanje. I potvrdio mišljenje većine - da je posao u državnoj instituciji najsigurniji put do lepe plate bez trunke truda i da se zatvor može izbeći na prost način - nestankom struje.Koliko bi morao da bude glup ili neodgovoran da uradi ovako nešto usred jedne od najžešćih borbi protiv kriminala u istoriji Srbije, u kojoj su upravo tužilaštva jedan od nosilaca? Ako ima pravde, on će dobiti otkaz jer je obrukao državu. Da sam kao zamenik tužioca, sada bih mogla da napišem: Ovde moram da završim komentar, nestalo nam je struje u redakciji. Međutim, ja na to ne mogu da se vadim - propratićemo ovaj slučaj do kraja.
