Pre neki dan vraćao sam se iz Beograda u moj Niš i tokom tih 230 kilometara, verovali lili ne, izbrojao sam 13 vozila pod pratnjom, raspoređenih na po dvadesetak kilometara.Znate one tipove što voze kao kamikaze, što imaju ona rotaciona svetla ugrađena ili zakačena na vozni park od preko sto hiljada evra. Razmišljam, ovo je sigurno Boris i u redu je da on ima takvu pratnju. Evo ga ministar policije, pa ministar vojske... I njima je zakonsko pravo a i obaveza da rotiraju u vožnji, ali ko su, bre, ovi ostali? Što su oni toliko bitni da budu izuzeti od zakona o saobraćaju?Mislim, stvarno, šta će nekom tipu koji je na čelu koalicionog ministarstva, koje ne postoji ni u jednoj zemlji koja sebe smatra civilizovanom, rotaciono svetlo? Što na tu kafu ne bi krenuo pet minuta ranije umesto da divljom vožnjom sa rotirajućim svetlom prepada poštene glasače?Najsmešniji primer bahatosti je tip koji je bio visoko kotiran ranije, pa je sad na veterinarskom ili nekom sličnom institutu. Baja ladno i dan-danas vozi pod rotacionim svetlom po ulicama grada. Ostala mu navika.Slušao sam neki jutarnji program u kome kažu da prosečan stanovnik Švedske nikad nije video vozilo pod pratnjom. Ali nikad! Aj nek je Švedska mala i dosadna zemlja u kojoj ministri sve završavaju mejlovima... S druge strane, jedan moj ortak što ima gajbu u Njujorku, baš preko puta zgrade Ujedinjenih nacija, kaže da je za 25 godina, koliko živi u Velikoj jabuci, samo dvaput video crne automobile s rotacionim svetlima. Jednom kad je bio papa i još jednom... Verovatno je tada bio državni sekretar iz nekog ministarstva iz Srbije... U šoping.Nemam problem s vozilima pod pratnjom. Samo zavrnem auto u stranu... Ali, bahatost rotacionih svetala mi govori da nas vlast ne poštuje. „Mi što rotiramo smo bogomdani i žurimo, a vi - razlaz!“ A niko se nije usrao što je ve-ce daleko nego što je kasno pošao.
