Lepo je danas baviti se poljoprivredom u Srbiji. Milina Božja! Ali, to ne važi za sve. Uživaju samo oni koji imaju posede od nekoliko hiljada hektara. Malim ratarima nije baš tako, jer jedva sastavljaju kraj s krajem.Hajde sada da vidimo koja je razlika između malog i velikog gazde. Ovi veliki imaju ogromne posede. To im automatski pruža mogućnost da iscede što više para iz državne kase. Mogu, na primer, da podele svoje ogromno imanje na više delova, koje će da registruju na kuma, ujku, brata, striku, šuraka... i tako otmu gomilu para od državnih subvencija. A mogu i da prijave zemljište koje uopšte ne obrađuju i za to opet da dobiju ogroman novac. A kad zgrnu dovoljno para, naše velike gazde odu i kupe najnoviju opremu i najmoderniji traktor.A onda država kaže „dosta je bilo s vašim mućkama“ i promeni sistem subvencionisanja kako bi sprečila njihova muljanja. Naše gazde se onda razbesne i nahuškaju svoje kolege, pa svi sednu u nove traktore koje su dobili od države i blokiraju pola Srbije.Šta za to vreme rade ovi mali? Ovi što su imaju posede od nekoliko hektara?Oni su na njivi i rmbaju mukotrpno da bi uspeli barem nešto da zarade. Subvencije koje su dosad dobijali nisu bile dovoljne. O novom traktoru mogu samo da sanjaju. Njihovi traktori su stari i na pada im na pamet da njima blokiraju puteve po Srbiji. Ti ljudi jedva su dočekali nove mere Vlade o subvencijama u agraru, jer će moći konačno da stvore kakav-takav profit.Ako je država u nešto ulagala, onda je to poljoprivreda. Posebno u poslednjih godinu dana. Ratari su dobili 3.500.000.000 dinara pomoći, ali je nekima i to malo. Dobili su duplo jeftiniji benzin, ali ni to im nije dosta. Hteli bi još.Gospodo velike gazde, dokle ćete blokirati čitavu Srbiju kada god vam se prohte? Dobili ste od države i previše. Ugledajte se na svoje siromašne kolege, sedite u svoje nove traktore, vratite se kući i počnite da radite.
