Idem ja tako ulicom i naletim na jednog čitaoca, koji me, u opuštenom trotoarskom ćaskanju, upozori kako mi koji se javno izražavamo treba „ovoj deci“ da uputimo i neke poruke optimizma, a ne da samo širimo defetizam. Ovaj tekst posvećujem njemu.
Prošle nedelje imali smo neverovatnu sreću jer se severnokorejski satelit srušio (verovatno na samu Severnu Koreju) sekund posle lansiranja. Zamislite da to nije bio satelit, nego nuklearni projektil dalekog dometa, koji bi Amerikanci svojim antiraketnim štitom oborili najverovatnije nama na glavu. Radujmo se!
Prošle nedelje je, usred noći, u jednoj beogradskoj klinici, punoj bolesnika sa slabim srcem i začepljenim krvnim sudovima, izbila uzbuna za požar. Pacijenti su taman počeli da vade eksere iz bolničkih prozora, kako bi mogli da skaču (a i da im konačno uđe malo vazduha) u smrt, kad se ispostavilo da je samo eksplodirao bojler u kujni. Kakva luda sreća, radujmo se!
Prošle nedelje imali smo i jedinstvenu priliku da putujemo kroz vreme, kad je hitrom akcijom srpske policije uhapšen deo rulje koja je 2008. palila vizno odeljenje američke ambasade, u znak odmazde za raspeto Kosovo. Ovo verovatno znači da ćemo 2026. saznati ko je ubio Kundaka. Radujmo se, radujmo se!
Prošle nedelje je, poput Novaka Đokovića, i srpski kriminal došao na naslovne strane stranih medija, i to: kao odgovoran za krađu Sezanovog platna, mažnjavanje ogrlice Eve Longorije i kačenje na Jujtub snimka pijanih sredovečnih frikova koji preko kamere na mobilnom prete da će, ukoliko ne dođe do oslobađanja Karadžića, Mladića i Šešelja, granatirati holandske brane i tako potopiti celu mrsku nam Holandiju, sa sve srpskim herojima u njoj. No, naslovna je naslovna - radujmo se!
Prošle nedelje odigran je i revanš-meč polufinala Kupa Srbije, u kojem je Zvezda na stadionu JNA pobedila Partizan s dva nula. Zamislite šta bi tek bilo da je rezultat bio dva nula za Partizan, pa onda produžeci, i na kraju Zvezda prođe na penale. Cigani i Grobari, radujmo se!
Eto, to bi bilo to. Siti se naradovasmo. Mislio sam, doduše, da ću iz sebe izvući sreću koja bi trajala sve do kraja teksta, ali ni ovo nije bilo loše, je l’ da? Međutim, šta da pišem sad, kad u samom finišu ove ode radosti zastadoh ograničen nedostatkom sopstvenog optimizma? Da li da pomenem bure baruta koje preti da eksplodira u Makedoniji? Ne, nikako! Pa to bi ubilo sav optimizam i u vama i u meni i potpuno upropastilo ovaj praznični trenutak. Ipak, u poslednjem trenu, ugledah zrno smeha tamo gde mu se niko ne bi nadao - u šestom maju 2012:
Nastavak kampanje „Šta uraditi s glasačkim listićem“: napisati testament, potpisati ga i po odlaganju izbornog listića u kutiju, baciti se pod kamion. Ne samo što ćete prisutnima prirediti provod za pamćenje već ćete ih i posthumno iznenaditi svojim pravno valjanim testamentom, na koji će naleteti tokom brojanja glasova.
