Kristijan Golubović, po svemu sudeći, postaje medijski fenomen 21. veka. Čoveka iz kriminalnog miljea, osuđenog za šverc droge, koji je pola života proveo u zatvoru (verovali ili ne), gleda pola nacije.
Što je crnje od svakog crnjaka, gledanost, bar kako tvrdi prvi čovek ružičaste imperije Željko Mitrović, ne jenjava čak ni kad Kiki spava.
Eto, idol jednog doba koji je „bivo ubiven sedam puta“ i kome je koeficijent inteligencije, po sopstvenim tvrdnjama, 158, za dva veći od Alberta Ajnštajna, za manje od mesec dana postao je zvezda i junak naše države.
Ej, bre, pravoslavni Srbi, da li je to moguće?! Ne sumnjam da se Kiki stidi što je više od 20 godina bio deo zatvorskog inventara.
Ali da li zbog toga sada svi treba da padnemo u nesvest dok na malim ekranima gledamo retrospektivu svih „značajnih ličnosti“ i njihovih „zlodela“, a što je najgore, da nas deca umesto o tome ko je bio Dobrica Ćosić pitaju „koja dobra dela je uradio taj Knele, Ljuba Zemunac i kompanija“.Ima onih koji bi rekli: „Opraštamo ti, Kiki, ružnu prošlost, teraj dalje“, međutim, drama se nastavlja. Sve popularniji „krimi Džimi“ već 2. oktobra trebalo bi da se javi u svoju zatvorsku ćeliju. Pitam se kako će Lisović bez svog tetoviranog viteza i njegovih heroina, koje izginuše za njim na Farmi.Sve mi ovo diže džigericu, ali šta je tu je.
