Da je živa, Jelica Radović danas bi imala 29 godina. Verovatno bi već diplomirala i zaposlila se, možda i osnovala porodicu. Umesto toga, njeno ime pominje se u kontekstu kobne lekarske greške zbog koje je pre devet godina izgubila najosnovnije pravo - na život.
Teško je i zaboraviti kako je ova mlada i zdrava devojka umrla u 20. godini posle rutinske operacije čukljeva i to od sepse, zbog koje se umiralo u srednjem veku. U uređenom zdravstvenom i sudskom sistemu očekivalo bi se da je skoro deceniju kasnije odgovornost lekara u ovom slučaju ispitana, a krivci kažnjeni i sprečeni da ikome više oduzmu pravo na život.
Međutim, pravosnažna presuda se još čeka, a lekarima osuđenim u prvostepenom postupku, ortopedu Slavku Tomiću i anesteziologu Miodragu Stojanoviću, uredno su izdate licence za redovan i neometani rad.
Lekarska komora Srbije (LKS), na nedavno objavljeni spisak licenciranih lekara, stavila je čak i dr Eugena Slavika, pravosnažno osuđenog za primanje mita, koji je tražio novac za operaciju teško bolesnog dečaka.
Niko ne kaže da je posao lekara lak, niti da su svi lekari korumpirani i nestručni. Daleko od toga. Ali baš zato je važno napraviti razliku između onih koji još poštuju Hipokratovu zakletvu i onih koji su je prekršili nauštrb nečijeg života. Pre devet godina je to bio život Jelice Radović, a već sutra može biti svako od nas.
