Srećan sam kad vidim koliko je efikasno naše tužilaštvo. Prosto sam zapanjen“, rekao je nedavno (sarkastično) advokat Dragan Palibrk, jedan od najboljih prijatelja i pravni zastupnik premijera Aleksandra Vučića. Izjava se odnosila na rekordno brzi potez tužilaštva da odbaci krivičnu prijavu protiv vlasnika i direktora Informera, a da se slučaj još nije ni „oladio“. Nisam pravnik, ali zdrav razum i dosadašnja neslavna tužilačka (i pravosudna uopšte) praksa me navode na to da se sa njim saglasim. I jesu efikasni, ruku na srce, ali mora da se zna neki red. Kada je reč o „tim nekim zlobnim novinarima koji urušavaju temelje države i usuđuju se da iznesu kritički stav o nečemu“, da ne kažem Nekome, naravno da će po hitnom postupku odreagovati. I naravno da će Zagorka Dolovac brže-bolje da najavi „temeljnu istragu“ o pokušaju destabilizacije države. Sve je to okej, nek institucije rade svoj posao. Ali da li ga rade? Da li su bili tako efikasni i kada je reč o načelniku beogradske policije Veselinu Miliću? Da ti zlobni novinari nisu svakodnevno pitali policiju i tužilaštvo, teško da bi ga i pozvali da svrati na saslušanje. I šta da očekuju obični građani čiji predmeti hvataju buđ po fiokama tih vajnih „efikasnih pravosudnih organa“?- Podseti u tom komentaru i na onog „mog“ lopova koji mi je još pre dve godine odneo sav nakit iz kuće, priznao delo, a od suđenja ni „s“! - dobacuje mi koleginica.Evo, podsećam.
