Dragi čitaoci, krajnji je trenutak da se pozabavimo jednim zanimljivim pitanjem, a to je da li danas uopšte izaći na izbore. Izbori 2012, kao jedan od prirodnih plodova našeg jalovog i faličnog Ustava, dobili su i više moje pažnje nego što to zaslužuju, a to je zato što sam, i pre nego što su raspisani, znao da ću na njih izaći. Volim, brate, da izađem na izbore. I posle ovoliko puta, i pored očigledne besmislenosti, ja i dalje volim da izađem.Ko ne voli da izađe na izbore? Onaj koga savršeno boli uvo za izbore. Kapa dole, ja bih voleo da sam kao vi, ali se, ipak, na ovaj ili onaj način, svaki put upecam i izađem. Čak i kad sam 1997. mislio da ću bojkotovati predsedničke izbore, to mi je toliko teško palo da sam izašao i glasao za Miodraga Vidojkovića, jer mi se svidelo njegovo prezime. Elem, kad ste se već ovog sunčanog i svečanog dana probudili živi i zdravi, kancerogena predizborna kampanja potrudila se da znate i to da je pred vama opcija izlaska na izbore. Kako vas naterati da izađete?Evo, setite se, za početak, svih telefonskih poziva za koje ste mislili da potiču od vašeg voljenog bića, a zapravo su bili maslo mladog stranačkog aktiviste (plaćenog vašim novcem), koji se drznuo da vas pita za koga ćete da glasate. Eto razloga da baš za inat izađete na izbore! Možda je, ipak, bolje da se setite koliko ste puta otvorili poštansko sanduče, očekujući čarobno pismo u kome piše kako ste, konkurišući sedamdeset drugi put, konačno dobili posao, a kad ono, iz sandučeta odjekuje plač posečenog drveća jer se pretvorilo u hartiju na kojoj je (vašim novcem) luksuzno štampana stranačka propaganda. Eto, imate šansu da osvetite te nesrećne višegodišnje biljke tako što ćete izaći na izbore! U stvari, tako što na njih nećete izaći! Sve mi se sad pomešalo, do te mere da sam počeo da se pitam da li ću na izbore uopšte izaći, iako znam da ću na njih izaći!Setite se vi, ipak, kako su vam se opet pojavili tikovi kad su vam pred oči iskrsli zombiji sa stranačkim parolama, koje je neko autobusima (putni troškovi isplaćeni vašim novcem) dovukao u vaš grad. Osetili ste onu staru dobro poznatu drhtavicu koja vas je hvatala za vreme krvavog kontramitinga, decembra 1996. (ma s koje strane kordona se nalazili) i nema vam druge osim da izađete na izbore i glasate onako kako vam savest nalaže! Šta, ne zvuči dovoljno uverljivo?Setite se onda vaše tetke, kojoj se slošilo od cena na pijaci, setite se komšija koje su zvale (vašim novcem plaćenu) Hitnu pomoć, koja je došla posle četrdeset i sedam minuta, setite se likova u belom, musavih od senfa, koji su vašu tetku ubacili u kombi, konstatovali smrt i odvezli pravo u kapelu kliničkog centra, i u vama će sigurno početi da tinja glasački plam! Ne?Okej, onda makar svratite na vaše biračko mesto da se osmehnete nesrećnoj radničkoj klasi koja za bedne (vašim novcem plaćene) nadnice broji rezultat ovog cirkusa. Njima je, ipak, ne računajući vas, najgore.
