Pančevački most umalo da se sruši! Čudo? U sebi još ima delove ugrađene 1935, koje je platio kralj Aleksandar. Umalo i da formiraju vladu. Ali umalo. I dok u opštem krkljancu na mostu Beograđani pešače, između Krunske (centrala DS), Studentskog trga (SPS) i Andrićevog venca (nestranački predsednik) špartaju limuzine. Čeda na Skadarliji parkira „audi” i džip s rotacijom, a tugu za jug ubija na Dunavu, nekako, uvek blizu „pančevca”. Dinkića nigde nema, verovatno je na letovanju, komponuje i čeka produžetke ili preporuku od Dodika?
Uglavnom, sve se u Srbiji svodi na „pančevac”. Kraljev most je paradigma stanja države. Ulegao je, ali nije se srušio. Tu je, ali kao da ga nema. Šupalj je... Kao neki...- Možemo kompletno da ga renoviramo, ali nema para - kažu putari.
I sastavljači vlade kažu isto:- Možemo da napravimo vladu, ali nema para.
Jer, nova vlada treba da obezbedi penzije, plate zaposlenima u javnom sektoru, koje su, istina, podizane mesecima, da bi se sad shvatilo da su izazvale skok evra! A budžet prazan kao što su bila i predizborna obećanja. Interes građana nije im silazio sa usana. I zaista je tako. Pa, kojem građaninu je u interesu da se formira vlada? Šta će nam uređena država kad imamo kafane ispod mosta? U Parizu su te ekskluzivne lokacije rezervisane za klošare. A klošari tranzicione Srbije čekali su rezultate izbora u elitnim bečkim i njujorškim kafanama, gde su se privremeno sklonili da ih ne iznenade hapšenja. Sad su se vratili i ispostavljaju račune strankama kojima su plaćali kampanju. I njima odgovara da se vlada ne sastane do septembra. Opšti javašluk u interesu građana.
Rupa na mostu biće zakrpljena, a spašće nas i Kinezi sa novom ćuprijom na Dunavu. Rupa u budžetu će, izgleda, zvrjati, i koga onda još interesuje ko će i kada formirati vladu. I kad će penzije...
