Fakat je da je nova srpska vlada kao fatamorgana. Kad pomislimo da smo joj se primakli, ona nestane. Mrzi me da gledam po arhivama na internetu i tražim barem dve zemlje gde se vlada duže i neizvesnije sastavljala, ali meni se ovo naše baš oteglo.Moram da priznam da sam i sam se upecao i po ko zna koji put poverovao da će odmah nakon izbora doći do razrešenja situacije i da će se znati ko je vlast, a ko opozicija. Pre izbora se znalo ko s kim hoće, a ko s kim neće. Međutim, postizborna matematika i vrućina sve to su promenile. Apetiti su se promenili i stranke su počele drugačije da sagledavaju same sebe, a i potencijalne partnere.Sećamo se dana nakon parlamentarnih izbora kada su socijalisti tvrdili da ono što je dogovoreno s demokratama i dalje važi... Međutim, ponude iz tabora naprednjaka i ukrupnjavanje kapitala SPS-URS koalicije iz časa u čas čine triler oko formiranja vlade skoro nepredvidivim.Znate one napete vesterne kad se revolveraši međusobno premeravaju dok znoj rosi beonjače i dovoljno je da neko podigne ruku da se počeše po nosu pa da svi povade pištolje? To se figurativno desilo u petak, kad su još zorom počela intenzivna naklapanja da je dogovorena vlada SNS-SPS-URS. Već oko podneva se na internetu pronela glasina da je pao dogovor DS-SPS-URS. Usledila je prava bujica oprečnih novinskih članaka kako je vlada gotova stvar. Jedni su tvrdili da je oformljena naprednjačka, a drugi demokratizovana koalicija. Intenzivno sam pratio, i da nisam pio pivo, pojma nemam kako bih preživeo taj dan.A bio u selu neki momak koji je stalno vikao: „Vuk, vuk!“Ili što bi Perhan rekao: „Aiiii, fatamorgana!“
