Kako je lepo biti tajkun u Srbiji. Zaradiš milione, iliti stotine miliona na najsumnjiviji mogući način i deliš svima lekcije iz biznisa. A šta su radili sve ove decenije? Malo su bili dobri s onim na vlasti, malo im davali evriće, a oni zato štelovali zakone po meri tajkuna, kako bi im omogućili razne olakšice. Zatim su kupovali firme ispod cene, malo ih uništavali, bedno plaćali radnike, koje su posle izbacili na ulicu da bi gradili nekretnine i šoping molove, i tako dalje. Što se kaže, ni čačaklicu nisu napravili i izvezli. Verovatno, jer im proizvodnja bilo čega ne garantuje ogroman profit odmah i sad, nego mora malo da se čeka, da se ulaže. Ovako, imaš monopol, kupiš nešto za jedan evro, a narodu prodaš za dva. Uzmeš maržu 100 odsto, devize iznosiš iz zemlje na egzotična ostrva. Ma, bog da te vidi. Neće valjda da se zamajavaju nekim složenijim poslovima. Nisu ludi da dobiju čir na želucu. Ovako ih samo, što bi rekli u narodu, boli k....Ako slučajno ne znaju kako tajkuni treba da se ponašaju, mogu da nauče od, recimo, hrvatskih biznismena, koji su okupirali srpsko tržište robom iz „lijepe njihove“. Ali, oni nisu stigli da se bave susedima, jer su morali da okupiraju nas. Međutim, nisu naši najgori u svemu. Ima nešto u čemu su bolji od svih - oni su najpametniji kad treba nešto da se smulja. Tu im nema ravnih. Mogli bi da napišu knjigu za ekonomski fakultet pod naslovom „Osnove ekonomskih prevara i tranziciono pljačkanje državnih i društvenih firmi“.Sad su smislili genijalnu ideju, da im banke ne naplaćuju rate dve godine. Traže ono što nikad ne bi uradili da su vlasnici banaka. Nije mi jasno, kako ti brilijantni umovi nisu računali na krizu kad su uz pomoć kredita, alavo, kupovali šta su stigli i to tako što su pod hipoteku stavljali kupljene firme. I sad njima treba da se pomogne. Zašto? Da bi ove godine obnovili vozni park, kupili nove jahte, da im se deca švrćkaju po belom svetu, da se razbacuju milionima... E, pa, neće da može. Ako nekom treba pomoć u ovoj zemlji, to su penzioneri, obični građani, zaposleni i nezaposleni, koji jedva krpe kraj s krajem. U red za pomoć mogu da stanu i mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom, ratarstvom, stočarstvom ili ona koji imaju inovacije s kojima mogu osvojiti svetska tržišta... Njima treba treba da pomogne država, a ne da im otežava posao raznim nametima ili slanjem poreske inspekcije, koje traže dlaku u jajetu. Ti ljudi mukotrpno rade da bi stvorili novu vrednost, a za ove tajkune - prevarante nije ništa drugo osim bukagija. I, naravno, da vrate narodu ono što su na prevaru uzeli.
