Ta tri dana Zoran Đinđić bi napunio 60 godina. Prvog demokratskog premijera se, zbog masovnog odlaska na more, obično setimo na dan kad su ga ubili. Osim manjka pristojnosti i volje za razmišljanjem preko leta, uzrok je i to što datum njegove smrti mnogi i dalje doživljavaju kao dan kada je naša nova propast počela, a datuma njegovog rođenja možemo samo da se stidimo, upravo zbog toga što je datum smrti bio tako rano, mesto smrti pred našim očima, a smrt tako besmislena.Pre dva dana dobili smo najnoviju srpsku vladu, a način na koji je do nje došlo, vređao je inteligenciju i najglupljih među nama. Prenos skupštinske sednice je, od ostalih televizijskih programa koji su trenutno u ponudi, najviše ličio na patologa, doktorku Dži - odvratno je, ali te nešto ipak vuče da gledaš.Maratonska skupštinska rasprava se, u noći između četvrtka i petka, pretvorila u nepovezano poslaničko mumlanje, isključivo mumlanja radi. Krvavih očiju i osušenih usta, poslanički dueli iza ponoći izgledali su ovako: poslanik se javi, izlupeta prevelik broj nerazumljivih rečenica, a onda se drugi poslanik, refleksno, javi za repliku, koja, umesto dva, obično potraje sedam minuta, ali nije ništa manje nabijena nerazumljivim trtljanjem. Posle toga, ide replika na repliku, maskirana u prijavu povrede poslovnika, koja traje dodatnih 16 minuta.Gledajući rađanje nove skupštinske većine, čovek bi pomislio da su sve poslaničke grupe u opoziciji, a odmah zatim i da su sve poslaničke grupe na vlasti. To je zato što stvarno i jeste tako. To je ta magična formula, u kojoj političara ne možeš da uhvatiš ni za glavu ni za rep, a kamoli da ga uhvatiš i strpaš u zatvor. Ista ta logika, po gašenju televizora, kod običnog građanina dovodi do odlaska do fioke i provere dokle mu važi pasoš.Novoj vladi treba dati vremena, kažu. Isto je i s domaćim fudbalskim klubovima. Igračima treba dati vremena da se uigraju, jer su noge i dalje teške od priprema. Generacije fudbalskih navijača istrunule su dajući vreme svojim omiljenim klubovima i domaći fudbal je, takvim pristupom, na kraju dotakao dno. S novom vladom je isti slučaj, samo što je teško bilo koga u njoj nazvati omiljenim.Toliko snova je ispričano za skupštinskom govornicom - o auto-putevima iz mašte, zdravstvu sa Kube, ekonomiji iz stripova o Baji Patku, da je u jednom beogradskom stanu organizovan neformalni simpozijum psihoanalitičara, koji su sve to odslušali, a onda se, sve do ranih jutarnjih časova u subotu, smejali.Ne piše nam se dobro, ali to smo već znali. Kakva god skupštinska kombinatorika da se napravi, svakom normalnom čoveku ona je kristalno jasna: dvesta pedeset puta nula je nula.
