Onaj ko gladnoj i žednoj deci ne pruži parče hleba i čašu vode nije ništa drugo do nečovek. Nije važno kojoj naciji pripada, koje je vere ili boje kože.Zato postupak ugostitelja s Njeguša koji se zajunačio da petoro male dece vrati s praga kafane bez čaše vode nije bruka svih Crnogoraca, već samo njegova. Istina je da se zbog njegovog postupka svi časni Crnogorci stide i da bi voleli da se to nije desilo.Alal ti vera, majstore. Obruk’o si sve svoje potomke za sva vremena. Džaba se dičiš svojim poreklom ako zbog te tvoje bolesne ljubavi prema Crnoj Gori i mržnje prema Srbima i svemu što je srpsko ispaštaju deca.Šta li bi slavni Njegoš rekao za postupak svog zemljaka?U Crnoj Gori su dosad svi putnici namernici u svakoj kući bili napojeni i nahranjeni. Pitam se od koga li se ugostitelj s Njeguša učio gostoprimstvu.Kako god, pomešao je lončiće. Jer ko istinski voli Crnu Goru, trudi se da se za nju čuje samo po dobru. Njegov postupak izbio je argumente svim Crnogorcima (među koje i sama spadam), koji tvrde da su Srbi dobrodošli u Crnoj Gori.Ništa manje važno nije ni to što on nije vratio s praga kafane nekog Srbina iz Beograda, nego se njegova netrpeljivost obila o glavu nevinoj deci iz Podgorice.Kako god da se predstavljao, ugostitelj s Njeguša sigurno nije vernik. Da jeste, ne bi mu smetala monahinja Srpske pravoslavne crkve. Istinski vernik rado ugosti svakog gosta druge vere. U Crnoj Gori je od vajkada bio običaj da se kod muslimana ide na čast za Bajram, a kod pravoslavaca za Božić. U pamet se uzdajte, Crnogorci.Slavica Tomčićnovinarka rubrike vesti
