Slavica Đukić Dejanović je hrabra žena! Sela je u prvu fotelju Ministarstva zdravlja, koja je izuzetno neudobno mesto. Nije se ni raspakovala, a policija je već uhapsila prim. dr Zorana Granića, hirurga za ortopedsku hirurgiju Instituta „Banjica“. Doktor je osumnjičen da je od roditelja H. K. tražio 500 evra kako bi detetu preko reda operisao koleno. Korupcija?Napamet smo naučili reči bivših ministra, ali i direktora najvećih zdravstvenih ustanova Srbije, da korupcija u zdravstvu nije velika. U stvari, objašnjavali su, postoji 98 odsto požrtvovanih lekara i sestara, koji svoj posao rade besprekorno. Ali, ljudi, kakva je poruka srpskim pacijentima vest da roditelji moraju da plate kako bi se njhovo dete operisalo?Ako korupcija nije velika, i nova ministarka već ima plan kako da se taj problem reši, onda su ogromne afere koje su je dočekale. Epilog još nisu dobile vakcine protiv svinjskog gripa, afera „Jucit“, rekonstrukcija kliničkih centara, saradnja lekara i pogrebnika, trgovina listama čekanja u Kamenici i ostale. Svi čekamo da vidimo kako se zovu monstruozni mozgovi koji su ih smislili i sproveli.A dotle, Slavica Đukić Dejanović će odmah morati da se suoči s kilometarskim listama čekanja na preglede i operacije. Uz to, u Srbiji povremeno vladaju nestašice lekova. Čak i citostatika, kojima se leče oboleli od raka. Urgentni centar Srbije već je premali da primi sve pacijente koji u njega dolaze, a u domovima zdravlja čeka se na red i po tri sata. Plaća se sve! Od obične posete lekaru opšte prakse, pa do analiza krvi, urina i intervencija. Plaćaju se i „besplatni lekovi“. Zato što ih nekada nema u državnim apotekama, a u privatnim ne idu na recept. Takođe, svedoci smo da, umesto države, inkubatore za bebe nabavljaju u raznim akcijama pojedinci i grupe motivisanih građana kako bi nam potomstvo normalnije dolazilo na svet. Znam da naša ministarka zna da postoje ljudi u ovoj zemlji koji nemaju novca ni za hleb, a kamoli za lekove i lečenje. Ono što je najgore od svega, a ona to, sigurna sam, razume: ljudi više ne veruju doktorima. Plaše ih se. Stalno čitaju u novinama kako je ovaj doktor napravio ovakvu grešku, a onaj onakvu. Takođe, osmeh se izgubio iz zdravstvenih ustanova. Čuju se samo naredbe upućene obolelim gde da idu, koga da traže, da ćute, da... Takođe, postoji jedna armija nevidljivih, očajnih ljudi, kojima nema leka u našoj Srbiji. Koje su doktori otpisali, rekavši im ili da su oboleli od retkih bolesti ili da ne postoji dijagnostička i terapijska procedura za njih. A država ih nije stavila na listu „podobnih“, kojima će da plati lečenje u inostranstvu. Oni idu od ustanove do ustanove, od medija do medija, organizuju akcije prikupljanja para za odlazak u inostranstvo na spasonosno lečenje. Volela bih da te ljude nova ministarka pogleda.I uzdam se u nju!Zato što je žena i jer je stigla u pravi čas na čelo srpskog zdravstva, koje samo psihijatar može da spase.Radmila Brizaurednica Dr Kurira
