Ako mislite da veći pakao od sedenja na beogradskih 50 stepeni ne postoji, probajte da bukirate aranžman za letovanje preko neke od naših „renomiranih“ turističkih agencija, pa ćete videti šta će vas snaći. Neudobni autobusi, neizvesni dolasci i polasci i nemogući uslovi boravka su tek početak.Do dolaska na Tasos, gde sam letovala, zapravo sam živela u iluziji da će se sve što sam ugovorila u turističkoj agenciji ostvariti. Da ću na miru (posle 16 sati provedenih u autobusu) moći da se odmorim u klimatizovanoj sobi vile sa bazenom (koju sam platila) i javim se prijateljima zahvaljujući internetu (koji sam takođe platila). Šipak!Uspela sam da se izborim s neprijatnim turističkim agentom - koji je sve vreme sugerisao da je „trebalo da dignem dreku“ - i povratim svoj novac.Šta da rade tek oni nesrećni turisti iz „Trinitija“ koji su se nadali i radovali odmoru u Egiptu? Od zemlje faraona videli su samo aerodrom, a oni koji su uspeli da dođu do hotela naglavačke su iz njega izleteli. Oni koji su svoj odmor proveli moleći boga da država pošalje neki avion po njih i izbavi ih?! Jedne godine će vas prevariti „Konte“, druge „Triniti“, sledeće neka treća agencija, i šta onda?! Šta uopšte radi ta Juta, ti inspektori, ti ministri turizma i ko god?! Pa dokle ćemo plaćati avione zbog grešaka raznih agencija? Lično, ne znam šta da vam kažem, osim - pamet u glavu, dobro proverite gde idete i šta plaćate i, što bi rekao turistički agent s kojim sam ja imala „zadovoljstvo“ da sarađujem, „diži, brate, dreku ako ti nešto fali“!
