Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković obećala je da će, čim zasedne u Šoškićevu fotelju, srezati sebi platu. Sad su sve oči uprte u NBS da se vidi da li će Tabakovićkino obećanje biti još jedna šarena laža na kakve smo odavno navikli.I prođe mesec dana i Jorgovanka primi Šoškićevu platu, odnosno 15 prosečnih srpskih plata za jedan mesec. Obrazloženje: nema manje plate guvernera dok se ne promeni Statut NBS. Promena Statuta najvažnije finansijske institucije u zemlji, kažu u NBS, nije mačji kašalj, pa ne može preko noći da se zbrza. Valjda se vode logikom da što je brzo, to je i kuso. Ne znam samo kako se tom logikom nisu vodili kad su preko noći smandrljali Zakon o NBS, pa se ceo svet zgrozio na tu brzopletost.Mislim ipak da se ovde radi o nečem drugom. Razlog za to što guvernerka nije ispunila obećanje dato građanima nije Statut NBS. To je samo izgovor. Pravi razlog je to što guvernerka prosto nije mogla da odoli iskušenju da oseti kako je to primiti Šoškićevu platu od 650.000 dinara za jedan mesec. Poželela je da doživi i taj osećaj, pa nek ide život.Neće valjda biti kraj sveta ako Jorgovanka primi jednu Šoškićevu platu. Za životno iskustvo važno je odgovoriti na pitanje: Kako potrošiti Šoškićevu platu? Možda o tome napiše i neki traktat.Nego, bojim se da se onim izgladnelim radnicima koji su naseli na njeno predizborno obećanje da će zavesti red u NBS neće svideti njen eksperiment sa Šoškićevom platom. Oni sumu od 650.000 dinara nisu u životu videli, a kamoli držali u rukama. Spasiće se blama samo ako je da u humanitarne svrhe.
