U Srbiji postoji jedna grupa ljudi koju neki nazivaju homoseksualcima, gejevima, pederima, buljašima... a meni je najmilije da kažem da su oni građani naše republike koji imaju svoja prava! Na okupljanje, slobodu, različitost, ljubav.I sada kada su gejevi rešili da stanu pred svoje mame i tate, komšiju, šefa i celu Srbiju, da svima ponosno pokažu da se ne plaše da budu to što jesu, da je Srbija dovoljno velika i otvorena da ih prihvati, mi im opet okrećemo leđa. Otkazujemo Paradu ponosa i pokazujemo da smo i dalje na nezavidnom civilizacijskom stupnju i zakonskom minimumu. Ksenofobični, zatvoreni i zatrovani glupošću toliko da se još uvek čudim što na njih ne pođosmo kocem, krstom i belim lukom.Premijer Srbije Ivica Dačić kaže da je otkazivanje Parade ponosa zapravo dobra stvar i pobeda jer su sačuvani mnogobrojni životi i ulice grada. Pa od koga ih je sačuvao? Zar nije od onih koji bi u ime Hrista i srpstva došli da lome sve pred sobom kako bi tim gejevima pokazali da su nezdravi, da škode očuvanju srpske porodice, srpskog morala, a možda i ćirilice.Predsednik države Tomislav Nikolić po stupanju na dužnost glasno i ponosno je govorio da će biti predsednik svih građana, ali očigledno nije mislio i na homoseksualce.Čak 70 odsto stanovnika zemlje, one koja je opet izgubila bitku s nasilnicima, navijačima i radikalnim desničarima, kaže da ne podržava Paradu ponosa, prvenstveno zbog naziva.Pa ih pitam, šta je za njih ponos Srbije? Kada dobro pretuku ženu, kada naprave rakiju od šljive i opiju se, kada ukradu a niko ih ne uhvati, kada nađu posao, kada se hvale kako su gostoljubivi prema raznim strancima, kada im nasilnici kroje državu?
