Nenad Prokić samo je jedan u nizu onih koji su ispljuvali Čedomira Jovanovića. Doduše, pod imenom, što je za svaki respekt, a ne onako funjarski po skupštinskim hodnicima. Te Čeda je bahat, apsolutista, on se za sve pita, klasičan sindrom alfa i omega. U LDP para nema, račun blokiran, niko ne zna koliko je para otišlo i još crnje, gde je otišlo. Okej, ako već članovi LDP biraju da budu slabovidi, građani Srbije odavno su se rešili te boljke. Ako ništa drugo, a ono 2008, kada je Goran Petrović, jedan od osnivača LDP, rekao da Jovanović uzima pare od sponzora za stranku, ali da ih troši na svoj lagodan život. Letovanja i fensi zimovanja. Znate ono: Mikonos, Santorini, skijanje u Šamoniju, pije se vino od 6.000 evra. Ne znate kako je to? Ne znam ni ja, al’ mora da je mnogo dobro. U krajnjoj liniji, Čeda deluje kao čovek koji voli da uživa. Napadaju ga i napuštaju članovi, deluje kao da je stranka u rasulu, ali njemu ne silazi osmeh s lica. E, pa ne može svako da bude Čeda. Ko brani tim nezadovoljnim članovima da odu i osnuju svoju stranku? Pa da na računu uvek imaju para, vode umne razgovore do duboko u noć sa članstvom. Zna Čeda da njegov recept malo ko može da ponovi. Pričam, niko ne zna šta, al’ vozim džip, nosim „Bosova“ odela, putujem po svetu i imam super gajbu. Pa kome bi to još pošlo za rukom?I za kraj, mogla sam i jače da prokomentarišem Jovanovića. Ali neću. Zbog Akonkagve. One lepote. Planine.
