Kako drugačije objasniti odlazak Borisa Tadića s funkcije predsednika DS i istovremeno postavljanje na mesto počasnog predsednika nego kao kad svojevremeno najbolje plaćeni top-model umesto u penziju, praćen slavom, ode-završi u jeftinoj kataloškoj brošuri, onoj što vam guraju u poštansko sanduče. Umesto života okićenog lovorom stare slave - ma kako ona bila mala i bleda - izabrao je moralno potonuće. Jer u Srbiji funkcija počasnog predsednika nema nikakav kredibilitet, važnost, funkciju, nazovite to kako hoćete.Pojaviće se nekadašnji predsednik jednom godišnje u odabranom mediju, praviće paralelu sa ovim i svojim vremenom, kako je tada sve bilo bolje. Setiće se Tadić saradnje sa Tribunalom, dobijanja kandidature, razbijanja kriminalnih grupa, pre svega Šarićeve... U moru tih hvalospeva, naravno, neće biti mesta za bezobrazno bogatstvo malog doktora Dulića - apsolutnog pobednika prethodne vladajuće garniture - sve one ugovore kojima je poznati Subotičanin oštetio budžet Srbije, ispijanje koktela sa Tomažičem u nesretnim havajkama na Hvaru... Neće biti mesta ni za pomen Šutanovčeve gajbe kod Hrama Svetog Save, skupe satove, lagodan život Dušana Petrovića...Ne, kao što mu i sama „funkcija“ kaže, počasni predsednik će ubuduće pričati samo o časnim stvarima svojih saradnika. A one nečasne? Pa niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno. To što je i pravosuđe bilo njihovo, to samo zli jezici dovode u vezu. Sve su to demokrate stvorile sa svojih deset prstiju. E, sad, nekom je šaka manja, nekom veća...Katarina Blagović novinarka rubrike Vesti
