Da me je pre samo nekoliko meseci neko pitao da li će najveći srpski tajkun Miroslav Mišković morati da se odazove policiji i ode na informativni razgovor, iz topa bi mu odgovorila da je lud ili je na nekim drogama. Priznajem, malo sam se zabrojala. U ovoj našoj jadnoj Srbiji na brdovitom Balkanu desilo se čudo i vlasnik svega u zemlji, svemoćni Miško ipak je morao da progovori o svojim poslovima, i to inspektorima za organizovani kriminal. E, to je ipak velika stvar, kako god se na kraju završilo. Nijedan biznismen ili tajkun u Srbiji ne bi trebalo da se stavlja na stub srama, ali, brate, mora da se zna kako su zaradili te njihove silne milione. Ne može da važi ona stara: „Samo me ne pitaj za prvi milion“.Lako je Miškoviću da bude uspešan kad su mu državni tribuni omogućili da za šačicu para kupi „Ce market“, prevari male akcionare, a onda pet godina ima apsolutni monopol. Omogućeno mu je da dobije pravo da gradi naselje za Univerzijadu po bezobrazno povoljnim uslovima, ali i da usput opere i pare kriminalaca, sve zarad razvoja. Ako bismo krenuli da brojimo šta sve poseduje gazda Miško, srpski Mister Berns, trebalo bi da ispišemo pola novina.I koliko god da smo ga svi bar jednom dnevno iz nekog razloga pljuvali i psovali, hteli, ne hteli kupovali smo u njegovom „Maksiju“, jer drugih radnji u naselju nije ni bilo. Pa je tako pet godina veći deo zarade građana Srbije išao upravo gazda Mišku. A pošto je uvoznik i svega ostalog što Srbi vole, i to malo što nam je ostajalo, davali smo opet njemu.A on, na kraju, kao pravi menadžer sve to lepo prodao, ne za deset ili pedeset, nego za petsto pedeset puta veću cenu od one za koju je sve kupio. E, to je biznis plan! I nije samo spretan nego je i patriota jer je rešio, iako nije morao, da porez plati u Srbiji, a ne u poreskim rajevima, što je inače po pravilu radio. Ej, bre, dosta više! Ko je ovde lud!Pa kad je Putin mogao njegove tajkune da dovede u red, valjda možemo i mi ove naše. Ali ovim našima na pamet nije palo da se bar malo oduže majčici Srbiji, nego su hteli da budu još bogatiji.Jedno je sigurno, od sada će svaki biznismen, tajkun, državni tajkun, tajkunčić, levo smetalo, političar ili lokalni moćnik morati tri puta da razmisli pre nego što reši da napravi neku „kombinaciju“ na štetu države. Možda Srbija nema sistem za borbu protiv sistemske korupcije, ali ima pojedince koji su rešeni da, bez obzira na cenu, idu do kraja. A ko zna, možda na kraju i stvorimo sistem u kome će svi, ama baš svi, morati da polažu račune.
