Razmišljam nešto da se obratim pomoćniku gradonačelnika Beograda gospodinu Aleksandru Bijeliću za savet kako da uštekam malo para od plate. Čovek očigledno zna znanje kad je štednja u pitanju, a meni se jednom desilo da sam platu primila u petak, a do subote po podne potrošila. Da se pogrešno ne shvati, nisam ja neki troškadžija, nego sam imala nepredviđene izdatke.Ako je uspeo da zarađenih 80.000 evra nekom čarolijom pretoči u štednju od 118.000 evra i da za to vreme troši i živi normalno, onda je Bijelić osoba koja drži ključ za izlazak Srbije iz krize.Pošto verujem da većinu onih koji u Srbiji jedva sastavljaju kraj s krajem zanima kako da žive i troše normalno, a da im plata ostane neokrnjena, i još da naraste (kao u bajci), od Bijelića tražim da nam otkrije u čemu je caka.Neka ne bude sebičan, već podeli sa nama tu tajnu bogaćenja, pa da Srbija konačno procveta. Da ne moramo da vučemo za rukave i koga treba i koga ne treba za kredite. Da, umesto što plaćamo skupe kirije, za nekoliko godina uštekamo lovu i svi lepo pokupujemo stanove. A i građevinci bi se „ubijali“ od para.Bijelićevo umeće bi svakako dobro došlo i ministrima finansija i socijalnog staranja. Rupe u budžetu bi se brzo popunile, penzioneri ne bi strepeli da li će dobiti narednu penziju, narodne kuhinje bi (ako bi za njima bilo potrebe), bile prepune kvalitetne hrane. Jednostavno, pare bi se po Bijelićevom receptu tako umnožavale da bi smo ih imali u izobilju. Srbi bi bili najsrećniji narod na planeti, a Srbiji bi zavidele sve međunarodne finansijske institucije od kojih sad moljakamo pare. Zato, Bijeliću, spasavaj ako boga znaš.
