Da mi je neko pričao, ne bih mu verovao - pobiše se Džaja i Čova. Mislio sam - šala, zezanje. Pogledam kalendar, do prvog aprila ostalo je još dosta. Kreće eksplozija bombastičnih naslova na svim sajtovima. Sunce ti žarko! Izgleda da ga je stvarno udario... Predsednik potpredsednika srpske sportske institucije, nekadašnjeg šampiona Evrope i sveta. Pokušavam da zamislim tu scenu. Slabo mi ide, sreća pa je Kurir napravio sjajnu ilustraciju sve sa Čovićevim naočarima u vazduhu.U ovoj uličarskoj sceni učestvovao je baš taj koji je crveno-bele doveo do vrha i drugi koji je kao predsednik košarkaškog saveza dosegao slične visine. Dakle, Crvena zvezda s minusom od 48,4 miliona evra nije dotakla dno. Od crnog ima još crnje. Kada se silna crveno-bela armija konačno ponadala da će kombinacija legendarnog Džajića i dokazanog operativca Čovića iznedriti bar plamičak na kraju tunela, njih dvojica se posvađaše!U međuvremenu, s druge strane Topčiderskog brda, policija češlja prostorije Partizana. Proveravaju se transferi poslovanja. Verovatno će iskopati nešto zanimljivo. Doduše, tamo se još niko nije pobio.I šta sad? Postoji li uopšte neka institucija, neka viša svemirska sila koja može da zavede bilo kakav početak reda i normalnih odnosa u srpskom sportu? Ponekad poželim da sve ode u tri lepe, pa da se krene od početka, kao ‘45. Žao mi je što Srbija nema neko veliko more, okean, pa da udari cunami. Što bi rekao Robert de Niro u mom omiljenom filmu - da spere sav šljam s ulica.
