Oj, Srbijo, među lopovima! Mnogo ti je gadan narod. Iskvario se toliko i probahatio da više nema nikakvih obzira u muvačinama, pljački i otimačini onog što mu ne pripada. Nigde, ni u jednoj zemlji septička jama ne košta nekoliko hiljada evra, niti igde na kugli zemaljskoj žardinijera za cveće ne vredi 10.000 evra. Ili možda vredi u palati nekog šeika s istoka, ali mi u Srbiji nemamo šeike.Samo u Srbiji nekog „stručnjaka“ nije bilo sramota da proceni da kvadrat stambenog prostora u zabačenom selu na brdovitom Balkanu vredi kao u Monte Karlu. Verujem da nije ni trepnuo kada je zaokruživao cifru poljskog nužnika. Pre će biti da su mu brideli dlanovi, isto kao i direktoru koji je aminovao njegov nalaz kao nalaz veštaka. Ima li iko od tih lopovčina imalo zdravog razuma?! Zar im nijednom ne pade na pamet da ničija nije do zore gorela? Zapitaše li se bar jednom kako će im biti ako dođe dan da seoski luksuz zamene gradskom buvarom?Za njihovu alavost odavno ne postoje granice. Zato me uopšte ne čude komentari ogorčenih ljudi u gradskom prevozu poput onoga „Dabogda se u toj septičkoj jami udavili, i onaj kome je plaćena, i onaj ko mu je za nju platio toliko para“. Kad bi im zapalo, osećam da bi te lopurde same u tu jamu gurnule. Ipak, činjenica da su mnogi provaljeni nagoveštava da za Srbiju ima nade. Nade da će se ono malo poštenih, koji su osetili da je došao trenutak „biti ili ne biti“, uspeti da saseče pipke mafijaško-tajkunsko-stranačkih hobotnica u Srbiji.
