Naši čitaoci su pametni i razumeju preneseno značenje naslova „Banane su među nama“. Prava banana je pojam za mnoge u Srbiji, jer većina ljudi nema ni za hleb, a kamoli za voće, pogotovu južno.Znate li zašto? Zato što su kriminalci progutali i oteli sve što smo imali, a i dalje otimaju šta stignu. Ali ne sami, već im političari to dozvoljavaju, zato što se uvežu i rade jedni za druge. Jedni su kriminalci pod maskama biznisa s bananama, a drugi su kriminalci s kravatama i pod maskama političkih stranki. I tako zajedno prave partnerstvo.Nije ni čudo što nas u svetu svi prepoznaju po čuvenoj rečenici: Svaka zemlja ima svoju mafiju, samo u Srbiji mafija ima svoju državu. Tuga. Sramota. Ali istina.To je tako, jer je jedan Šarić bio predstavljen kao „Šarić fin gospodin“, jer je Miša Banana bogati biznismen, uspešan čovek koji je proputovao svet, i jer su svi krimosi na slobodi i ne zna se ko šta radi. To je tako jer je naša bivša vlast o kriminalu i korupciji ćutala ko zalivena, a sve mafijaše i otimače hleba našoj deci ostavljala da putuju svetom i šetaju Srbijom kao elita.Svi su tada mislili da su kriminalci zapravo fini ljudi koji su uspeli u životu, nabavili neke diplome, bili nam uzor, snašli se, a u stvari je iza banana heroin, a iza brave niko!Još gore od svega je što nije jedan Miša Banana, banane su svuda oko nas, samo što se kriju. Na primer, iza biznisa sa čajem, toalet-papirom, voćem, auto-delovima ili nekog drugog poštenog biznis plana - paravana.Volele ih pevačice, imali su lepe žene, naklonjene političare. Niko ih nije dirao, a nadležne službe iz bivše vlasti su ćutale. Verovatno su za to dobijali novac, banane, šta god, uglavnom nisu radili svoj posao niti su imali moralnu obavezu da kažu: Ovaj krade! On je kriminalac. Drogira nam decu!Tako je bio sakriven i zaštićen svaki veliki kriminalac u Srbiji, a s njim se družio onaj ko je u stvari trebalo da ih hapsi! Pošto su, umesto iza rešetaka, bili na slobodi, mogli smo lako da naletimo na Šarića ili Mišu Bananu i da nemamo pojma da švercuju i rasipaju drogu.Pošto su se njihovi poslovi prikrivali i oni se vodili kao nevini slobodni ljudi, svako je mogao da sedi pored Miše Banane i druži se sa Šarićima, jer navodno niko ništa nije znao niti je ikad posumnjao.Svi su mislili da su ljudi zbog kojih neki klinac počne da se ubija dopom još u srednjoj školi nevini. Da zbog te nevine fine gospode neki pošten mladić može da izvisi kod lepe ambiciozne devojke, koja zbog takvih kao Šarići postaje laka sponzoruša. Sve je otišlo u majčinu. Baš smo se okliznuli na bananu umesto da je nagazimo!
