Šezdesetogodišnjak Ljubiša Bogdanović brutalno je ubio šest žena, šest muškaraca i dvogodišnjeg dečaka koji je mirno spavao u majčinom naručju. Ovu strašnu vest da je ratni veteran iz Hrvatske u Velikoj Ivanči pobio nedužne ljude preneli su svi svetski mediji. Zgroženi ljudi osudili su zločin nazivajući Bogdanovića monstrumom, ubicom, psihopatom, bolesnikom, sumanutim ludakom.Da, on jeste sve to. Ali ono što je monstruoznije od njegovog ludila jeste to što je takav sumanuti ubica imao dozvolu za pištolj iz kog je pucao, nikada se nije lečio kod psihijatra i komšije su, kažu, mislile da je on miran i normalan čovek. Nije on bio normalan! Da je zaslužio dozvolu za pištolj, ne bi njime nedužnima pucao u glavu. Da se lečio, ti ljudi bi sada bili živi. Čija je krivica ovo što se desilo? Njegova, ali i njegovih najbližih i države. Nije on odjednom pukao. Morao je da pokaže neki simptom. Samo što ga niko nije primetio.Zato sada svi možemo da se zgražavamo i da ga mrzimo, ali pre svega moramo da uradimo sve što možemo da se nešto ovako više nikad ne ponovi. Da pitamo one koji vode ovu zemlju koliko još ovakvih zločina treba da se desi pa da neko počne da misli o psihičkom stanju ovog naroda. Iscrpljenog glađu, ratovima, besparicom, nezaposlenošću, neplaćenim računima i borbom da preživi svaki dan. Koliko još treba da se desi ovakvih tragedija pa da država donese stroži zakon o kontroli oružja, koji podrazumeva psihijatrijski pregled? Vodi li iko evidenciju o tome koliko bolesnika sa oružjem šeta Srbijom? Kada će neko početi da brine o bivšim ratnim herojima? Dajte nam odgovore! I hitno promenite zakone. Da se ovakvo nešto nikad ne ponovi.
