Bezumno ubistvo Milana Živanovića iz Osečine, koji je dao život pokušavajući da odbrani sestru od pomahnitalog mladića, na tužan način vraća nadu da među nama postoje istinski heroji.Milan i njegova sestra Zorica otišli su na žurku ne sluteći da će već u sledećem trenutku bežati od pijanog Darka B., koji je naoružan nožem „hrabro“ uhvatio najsporiju i najslabiju žrtvu. Milan, taj veliki tihi heroj iz malog mesta, vratio se i kao na dlanu dao bezumniku život u zamenu za sestrin.Sad baš na ovom mestu treba da se zapitamo: koliko nas bi preskočilo povređenog i nastavilo svojim putem? Koliko nas bi se suprotstavilo siledžijama kada maltretiraju našu sestru, brata, a koliko kada muče radnicu u kiosku? Koliko nas će se suprotstaviti pljačkašima banke i zbog toga biti upucano u vrat? Koliko je zapravo Milana među nama?Verujem da ukoliko nevoljno i upadnemo u neku nevolju, da će tu biti neki Milan koji će nam pružiti ruku i izbaviti nas. Verujem da ima još mnogo tihih heroja koji se ni po čemu ne ističu. Međutim, kada počnu buka i harlauka, oni ne beže i ne ostavljaju nikog iza sebe. Ne, ti tihi heroji vraćaju se i brane nas i sve ono što je ljudsko.Zorica, Milanova sestra, rekla je da će zauvek pamtiti njegov pogled dok su ga divljaci tukli. Trebalo bi svi da zapamtimo tog mladića, kao i još mnoge njemu slične, jer to su ljudi koji ne dozvoljavaju da ovaj svet ode nepovratno u majčinu!
