Pre šest godina operisala sam tumor dojke i odlično znam kako se s tim nose žene koje kroz taj pakao prolaze. Momenat kada vam pre operacije pod nos stave papir da ga potpišete ukoliko tokom zahvata lekar proceni da mora da vam odseče celu dojku ili deo nje nešto je najgore kroz šta žena može da prođe, baš kao i momenat buđenja nakon operacije kada, potpuno uvijeni u zavoje, nemate pojma šta vas ispod njih čeka. Vest o tome da je glumica Anđelina Žoli preventivno odstranila grudi kako bi sprečila pojavu karcinoma podelila je ljude na dve struje: one koji se pitaju šta bi uradila da su joj rekli da ima šanse da dobije rak mozga, i na one koji saosećaju s njom i koji za njen postupak imaju razumevanja.Ja sam na ceo slučaj ostala poprilično ravnodušna. Njeno telo, njena stvar. Ima pravo da s njim radi šta god hoće ako misli da tako sebi produžava život. Više me brinu Srpkinje koje već imaju rak a nemaju način da ga izleče, kao i one koje, žrtvujući život, ne žele da odstrane dojku kako bi ostale privlačne svojim muškarcima. A mnogo je takvih, videla sam svojim očima. I sve se to dešava samo zato što pojam „redovne kontrola“ nisu ozbiljno shvatile misleći da se ružne stvari dešavaju nekom drugom. I baš zato ću iskoristiti ovaj prostor da najglasnije apelujem na sve dame da prestanu da se igraju životom. Bolest ne bira ni godine ni status, a ukoliko se otkrije na vreme, MOŽE da se spreči.Anđelini svakako želim mnogo sreće, a svima vama dobro zdravlje. I da, moj tumor je bio dobroćudan. Sad sam potpuno zdrava. I kontrolišem se redovno.
