Kao udar groma odjeknula je prekjuče vest da će u oktobru vanredni parlamentarni izbori. Groma koji prži moždane ćelije, dok se razum razliva od sreće neopisive. Kako i ne bi, je l‘, predugo nismo išli u nedeljne šetnje do glasačke kutije. Čitavih godinu dana! Red je da malo protegnemo noge. A tek kampanja kad počne - milina!Poznato je da naš narod izgara od čežnje za glasačkim listićima, za onim famoznim osećajem da čini veliku stvar time što zaokružuje broj svog političkog ljubimca. To je dokazao broj belih listića na prošlim izborima, kao i onih na kojima su građani pokazali svoju kreativnost i umetničku crtu. S druge strane, red je i da se naši parlamentarci malo odmore. Mnogo su se naradili. Red je da malo poziraju za plakate, da smišljaju predizborne slogane i učestvuju u televizijskim debatama.Zatim, kampanja od vrata do vrata, takođe, ima mnogo draži: nasmejani političari po vasceli dan agituju za svoju stranku i ćakulaju s presrećnim narodom. Vredni stranački aktivisti neumorno kucaju na vrata građana koji ih dočekuju s kafom i rakijom. Telefoni stalno zvone. A poštanski sandučići pretrpani prezanimljivog stranačkog materijala...Poručila bih svim političarima: Samo srčano! Građani jedva čekaju da vas sretnu tet-a-tet. Mnogo ste učinili za njih. Žive kao bubreg u loju. Obradovaće vam se, nesumnjivo. Samo da ih infarkt ne pogodi od sreće! Haj‘mo, političari, samo hrabro! Pa šta ako je država pred bankrotom? Pa šta ako ste u prethodnoj kampanji potrošili tričavih 35 miliona evra? Šta je to? Daće Srbin i više za glasanje! Ma, sve nešto mislim, haj‘mo mi bolje svakih pola godine na izbore, pa šta košta, nek košta! Jer izbori su tek u oktobru, avaj, ko će to dočekati? Daleko je to.Marija Maleš novinarka rubrike vesti
