Na trgovima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Vršcu održana je šetnja za prava umetnika! Kako su najavili članovi organizacionog odbora protesta, koji čine pojedini istaknuti radnici u kulturi, jučerašnjim skupom otpočela je borba protiv uništavanja kulture.Nezadovoljstvo umetnika kulminiralo je objavljivanjem rezultata konkursa za savremeno stvaralaštvo, na kome su mnoge značajne manifestacije poput Festa i Festivala evropskog filma Palić dobile malo novca, a neke ni dinar. Buka u javnosti najviše se podigla zbog džez festivala Nišvil, koji nije dobio sredstva, a raspodelom novca podjednako su nezadovoljni i urednici više književnih časopisa.U prestonici su umetnici proveli 60 minuta između spomenika knezu Mihailu, Narodnog muzeja, koji ne radi, dva pozorišta i jednog kulturnog centra boreći se za svoja prava.Nije sporno da postoji problem i da novca nema dovoljno. Međutim, da li će rušenje nove vlade rešiti sve probleme koji su se godina nagomilavali? Neće. Oni će početi da se smanjuju kad vidimo gde je uzrok i da li je održiv način finansiranja ustanova kulture koje žive samo na grbači građana. A promene, izgleda, najviše bole umetnike, koji se plaše za svoj status (čitaj: privilegije, plate). Naravno, ne znači da treba ustanove kulture ostaviti da funkcionišu po tržišnom modelu, ali ozbiljno treba preispitati kakva je njihova sudbina u budućnosti.Kad već govorimo o protestima, umetnici, a posebno glumci, znali su da se bune devedesetih i učestvovali su u svim „revolucijama“, a danas, kad bi trebalo da se izbore za sebe, svi pričaju uopšteno da se slučajno ne bi nekome zamerili. Dosadni su ko tri babe, niko da zucne nešto konkretno i da ponudi rešenje.Kulturu su uništili sami kulturni radnici, niko to nije umeo bolje i temeljnije da uradi od njih samih. Dobar deo umetnika koji danas šeta i traži neku svoju pravdu. Drugačije može da tvrdi samo neko ko ne poznaje prilike iznutra, ili ko umesto obraza ima đon. Meni kao mladom čoveku još je gore što niko da stane u odbranu generacija koje dolaze - glumaca i slikara što sa završenim akademijama rade u marketima, po pekarama ili toče gorivo na pumpama. Da li o njima neko ozbiljno razmišlja ili se samo vodi računa o sebi i svom vlastitom interesu?Nije sporno da je kultura od vitalnog značaja za kvalitet jednog društva, da je dobar deo zahteva na mestu, ali sumnjam da će dobiti novac jer je kriza i svuda se krešu budžeti, a izgleda da se i u umetnosti u poslednje vreme sve svodi na pare. Zašto umetnici i drugi koji rade u oblasti kulture ne mogu da se dogovore o zajedničkoj strategiji za promovisanje prave kulture i prave umetnosti?
