Crna statistika kaže da polako izumiremo. Istina je. Ne prođe malo da čujem da je nekoga ubio infarkt. Još više je onih koji su dobili neku vrstu raka. I tu im uglavnom nema pomoći. Nekoliko meseci i pojede ih mrak. Zauvek. Kad vratiš film unazad, te osobe su obično na poslednje mesto stavljale svoje zdravlje. Da li i mi isto radimo? Hteli ili ne, na kraju najčešće strada zdravlje. Tragično. Tako živimo, po šablonu. Ovaj 21. vek nas na to tera bez pitanja da li pristajemo. Hteli mi to ili ne, svakog dana smo u trci za životom zbog koje možemo da izgubimo i sam život. Da li se pronalazite u ovome: ustaneš, okupaš se, jedeš, odeš na posao, radiš, piješ kafe, pušiš cigarete, nerviraš se, vratiš se kući, tamo opet radiš i još više se nerviraš, pušiš, jedeš, okupaš se, legneš, spavaš. Sutra ujutro: ustaneš, okupaš se, jedeš, odeš da radiš, nerviraš se, piješ, i tako sve u krug. Svakoga dana. Ili isto to, samo što nemaš posao, pa zbog toga kidaš živce. Kad odjednom, zamuti ti se pred očima, uhvati te nesvestica ili te neki drugi simptom snađe, odeš kod lekara (posle deset godina) i imaš šta i da čuješ! Gospođo, imate rak materice! Ili, gospodine, pritisak vam je 200! U tom trenutku, tako osvešćeni, mislite samo jedno: zdravlje je najveće bogatstvo. Kliše! To ste pričali i dok ste bili zdravi. To pričamo svi, a ponašamo se uglavnom suprotno tome. Osvestite se pre raka i infarkta, ali ozbiljno, istinski. Prestanite da pušite! Prestanite da pijete! Prestanete da jedete sve što stignete! Smanjite nervozu i stres. Obujte patike i izađite napolje umesto što kukate u zadimljenoj prostoriji. Razdvojte bitno od nebitnog. I zakažite kontrolni pregled pre nego što postanete deo statistike.Silvija Slamnig novinarka rubrike vesti
