TRIPOLI - Libija je, godinu dana nakon svrgavanja Moamera Gadafija, napravila veliki korak ka demokratiji organizovanjem prvih slobodnih izbora, ali zbog nemogućnosti vlasti da ponovo uspostave red kasni izgradnja državnih institucija. Plemenski sukobi, socijalni nemiri - od svrgavanja Gadafijevog režima u oktobru 2011. nove vlasti ne znaju više gde da se okrenu, piše agencija Frans pres u analizi. Suočene sa talasom nasilja, libijske vlasti nisu imale nimalo predaha da se okrenu obnovi zemlje, uništene osmomesečnim sukobima tokom 2011. godine. Međutim, sredstva im ne nedostaju - brzo je obnovljena proizvodnja nafte koja je sada gotovo na istom nivou kao pre sukoba 2011. godine. Ova zemlja bogata naftom imala je ove godine budžet od 56 milijardi dolara, najveći u svojoj istoriji. Gadafi je, međutim, iza sebe ostavio teško nasleđe: zemlju bez institucija, marginalizovanu vojsku i svoje pristalice koje optužuju da koče demokratski proces u Libiji. Prema neimenovanom izvoru iz službi bezbednosti, vlasti su iz predostrožnosti preduzele mere kako bi sprečile svaki pokušaj napada Gadafijevih sledbenika na prvu godišnjicu smrti bivšeg lidera, u subotu, 20. oktobra. Za taj dan nije predviđena nikakva ceremonija u Tripoliju koji će pre slaviti godišnjicu proglašenja "oslobađanja zemlje", 23. oktobar. Ova godišnjica dolazi u trenutku kad novi premijer Ali Zejdan sastavlja vladu koju treba da predstavi za dve nedelje Generalnom nacionalnom kongresu, najvišoj političkoj instanci u zemlji nakon izbora održanih 7. jula. Zejdan će na mestu premijera naslediti Abdelrahima el Kibu čija je vlada vodila zemlju u prvom periodu tranzicije i organizovala prve slobodne izbore u Libiji. Međunarodna zajednica je pozdravila tu važnu etapu u istoriji Libije koja je omogućila građanima da uživaju u demokratiji i slobodi izražavanja nakon decenija tiranije, dok i dalje sanjaju o bezbednosti i vladavini prava. "Libija je prošla prvi test demokratije birajući narodnu skupštinu nakon više od 42 godine totalitarizma", ocenio je libijski analitičar Naser el Desi, ističući da je hitno potreban nacionalni konsenzus za uspostavljanje institucija, stvaranje vojske i reviziju Ustava. "Jaka profesionalna vojska je od suštinskog značaja za garantovanje bezbednosti i za autoritet države", izjavio je u ponedeljak predsednik nacionalnog kongresa. Odlazeća vlada nije uspela da reaktivira službe bezbednosti i u njih integriše bivše pobunjenika koji prave glavobolju vlastima. Napad na američki konzulat u Bengaziju 11. septembra u kojem su poginuli američki ambasador i tri američka agenta, ilustruje sve veću moć radikalnih islamističkih grupa koje potpuno slobodno deluju posebno na istoku zemlje. Ti ekstremisti su optuženi za napad na taj konzulat, ali i za ubistva oficira u Bengaziju, za napade na zapadne interese. Američki pukovnik koji je ranije radio u Libiji, Endru Vud zabrinut je zbog sve većeg prisustva terorističke mreže Al Kaida u Libiji. Nova vlada takođe mora da se pozabavi pravosuđem nakon kritika međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava koje osuđuju bivše pobunjenike zbog torture i proizvoljnih hapšenja, dok počinioci ostaju nekažnjeni. Pod nazivom "Smrt diktatora: Krvava osveta u Sirtu", Hjuman rajts voč (HRW) saopštava da novi dokazi o ubistvu Gadafija pokreću pitanja o okolnostima njegove smrti. Gadafi je uhvaćen i ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima u Sirtu. "Rezultati naše istrage pokreću pitanja u vezi sa izjavama zvaničnika da je Moamer Gadafi ubijen u razmeni vatre, a ne nakon sto je uhvaćen", rekao je zvaničnik HRW-a Piter Baukart. Na osnovu informacija do kojih je došao HRW, pristalice opozicije su po kratkom postupku ubile najmanje 66 članova Gadafijevog konvoja uhvaćenih u Sirtu. Nekima od ubijenih ruke su bile vezane. Najzad, nove vlasti moraju i da se usredsrede na pitanje nacionalnog pomirenja u trenutku kada plemenski sukobi mogu da uvedu zemlju u građanski rat, a glavna misija koja je pred njima, jeste revizija Ustava na osnovu kojeg će biti organizovani naredni izbori.
